Српски сион

Стр. 302

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 18.

чн'пг, као да је запад, поставши хришћанским, хтео остатн нрн незнабожачкнм нојмовима и веровању и да је на, тај начнн унео у црквено учење много туђнх елемената искварив га чнсто незнабожачкнм представама. У истини је раа|!н1.е паиизма ишло у обратном смислу и ггравцу. Иснрва је над панама тек почивао тај дух власништва, који је царевао у старом, незнабожачкол свету. Али ггогом, када атрибути власти папггнске бгпне већ признатп гг угврђенп, сташе гтх овијати ореолом особите славе п обдаривати их таковпм својствима, која куд и камо издижу папу над обичнпм смртнима, која прилнче само јединоме Богу. (Наотавиће се). сћа?1" у горњо-карловачкој дијецези. Под тијем насловом изиатао је у 43. броју „Србобрана" допис из Лике, у коме, незнани делија, најцрњим цртама елика упрану дијецезе горњо-карловачке. Као члан нападнуте епархиј. унраве осјеКам и држим, да сам иозван и дужан јавности ради разјаснити н исправити мени добро познате чињенице. које „Србобранов" дописник из Лике у своме еомнабулизму о некаквој „автопомној етраховлади" (? !), тенденциозно измишљава и изврће. Г. дописник из Лике категорично тврди, да наша народна срнска црквена автономија губи сваким даном све то више своју самосталност, да се опа крњи, па то подкрепљује тијем, да су се иротопрезвитерати са ову страну Капеле, дакле у Личко-крбавској жупанији, до год. 1892., чим би се који упразнио, нопуњавали -- нитаљем подручног свештенства и народа; да је од год. 1892. (хоће да каже од како је високонреосвећени еиископ Михаило дијецезан) суспендирано право то, и да се диктаторским именовањем унравитеља иа уиражњене протонопије рупш српска пародна црквена автономија. Тако дописник из Лике. Али пије тако, него овако. Од како је највшпи кр. Решкрипт, а шњиме и наша пародна српска црквена автопомија ступила у живот, иа до год. 1892. у опће пије пи било избора проте са ову страну Капеле, и по томе није могло доћн до — иптања подручног свештенства и парода, јер проте : Лички, Коренички и ВилићкијОш нрнје Решкринта, дакле без — питања подручног свештенства и парода ностале су ироте и унрављали са евојима иротононијама до и после год.

1892, еле г. дописник иослужио се крупном неистином а злом иаканом, да српско јавно мишлење заведе на штету невиности и угледа дапашње црквене ноглавице дијсцезе горњо-карловачке. Зар је главар конзисторије, или конзисторија крива, што је Коренички ирота отишао Богу на истину ? Зар је Епископ, или копзисторија крива што Лички и Вилићки прота због дубоке старости и немоћи своје замолише и измолише уми ровљење ? Зар је епискон и конзисторија могла споменуте унражњене протопопије оставити ма само за један час без каноничне старешине. а да машина управе незастане? Више од дпадесет и пет година тонлим оејећајем пратпм ерпски народно-црквени автономни живот наш, али још с' ни једие стране до данас не чух од никога, да се ноставл.ањем администратора протопрезвитерата руши српека народ. црквена автономија. ?! То је сасвијем нека нова православној цркви непозната теорија, коју „Србобранов" дописник из Лике не без рачуна, само ие знам на основу чсга, доводн у свезу са именовањем админис.тратора Вршачкој епархији.?! Та Епископ-Дијацезан еа конзисторијом и до кр. Решкрипта ностављао је адмпнистраторе на упражњене парохије и протопрезвитерате, па и §. 5-1 најв. кр. Ренпфипта етавља у дужност конзистбрији, да се брпне, да до избора пароха душепонечениЈе уштрба не трпи, дакле, да иоставља адмииистраторе до деФинитивног попуњења парохије, а §. 68. Е. II. најв. Решкрипта изрично каже, да се протопрезвптери као парос-п једпе црквене оиштине иостављају, докле епарх. конзисторија горњокарловачка постављајући администраторе на упражњење протопоније чини и ради не само по неотклонивој потреби цркве и црквено-народног живота, него и у духу наше народне српске црквене автономије. Данашње замршено и иеуређено стање црквене управе у нашој личко-крбавској жупанији не нотјече од год. 1892., него из саборске уредбе од 1864/5 потврђеном најв. кр. Решкринтом од 1868. који је св. Синодом од год. 1776 —1777. установљена „четри" иротопрезвитерата редуцирао на „два" и то : Лички са еједшптем у Медку, и Коренички са сједиштем у Кореници. Ненрактичност редукције те показала се одмах код увађања у живот, да блажене успомене спископ Лукијан Николајевић није хтео редуковати Вилићки протоирезвитерат, који „с1е 1'ас1о" и данас иостоји.