Српски сион

БР. 18.

Кад је српски народ. црквени сабор г. 1875. на основу §. 21. и 22. саборског устројства изабрао саборски одбор, дао му је упутство, да принреми предлоге за саборску раснраву. Саборски одбор позвао је епарх. админ. одборе митроиолије-патријаршије српске, да сазову епар хијске скушптине, да оне на основу чланка XVIII иривременог уређегћа епархија донесу предлоге о организацији епарх. управе, о уређењу нарохија и протопрезвитерата и т. д. Енарх. адм. одбор горњокарловачки сазваоје епарх. скушнтину за мјесец октобар 1875. год. То је била врло значајна енарх. скунштина са евога озбиљнога и обилнога рада; она је донијела и цредлог, да ее успостави Крбавски, а иротопрезвитерат Вилићки да остане, као што и јесте. Тај предлог епарх. скунштине усвојио је саборски одбор год. 1879. и унио га у свој елаборат о уређењу иарохија и протопрезвитерата. А српски н?.род. црквсни сабор год. 1879. донио је закључак, да је проти Личком сједиште Госпић, а не Медак. И саборски одбор петнајсторице од г. 1891. до 1892. остао је код предлога енарх. скупштине горњо-карловачке у погледу броја и заокружења протопрезвитерата у нашој личко-крбав ској жупанији и то: Лички са сједиштем у Госгшћу; Крбавски са сједиштем у Грачацу; Коренички са сједиштем уКореници; и Вилићки са сједиштем у Оточцу. Тај предлог одбора нетнајсторице ушао је у народно-црквени устав, који је па сабору год. 1892. у генералној дебати примљен за иодлогу специјалне расираве! То је и ако летимична али вјерна хисторична слика данашњег замршеног стања, које је једини сриски народ. цркв. сабор позван п надлежан коначно размрсити и уредити, а до дефинитивног ријешења питања тога и протопрезвитерати Лички иВилићки под администрацијом остати морају. У осталом у четвртак по Духовима долазе наши свештенички зборови, пак ћемо чути и видити, шта ће и свештенство рећи. А међутим нитамо „Србобрановог" дописника из Лике, како има душу, како има образ овај из двадесетгодишњег замршсног стања извирући провизоријум уписати у гријех црквеној ноглавици, који је тако рећи јуче ступио на управу горњо-карловачке дијецезе. Високопреосвећени Епископ г. Михаило сазвао је био епархијску скупштину год. 1893.,

С тр . 303.

али од 135 члапова дошло је било нас скупштинара само 30 (тридесет), дакле ни четврти дио, а због тога нијесмо могли држати скупштинску сједницу, него само конФеренцију нод предс.једништвом г. Епискоиа Дијецезаиа Михаила, те нразна мјеста код епархијске управе субституисањем попунити. Па кад дописник из Лике јавно тврди, да се енархијска скупштина никад не сазива, онда је он не само без срца и душе, него и —= без „главе" !! дСрбобранов" дописник из Лике кори конзисторију, што истрагама „глоби" свештенство и црквене оиштине. Камо лијепе среће, да епарх. власт никад и не дође у иоложај да мора наредити истрагу. Тко би се томе радовао толико, колико племенита душа. црквене иоглавице горњокарловачке дијецезе епископа Михаила! Али, кад се епарх. Унрави пријаве чиче о разиим нередима, који се у интересу цркве и црквено-народнога живота одстранити морају, може ли се епарх. Управа оглушити према томе, може ли на пречац осудити кога, а да истрагом тачно не испита ствар ? ! За честите и вриједне свештенике, који животом и радом својим одговарају узвишеном свештеничком позиву; и црквене општине, које своја автономна права и дужноети ревно и еавјеСво врше, а у границама закона и наредаба епархијске власти своје — нема истраге ни повјеренствених трошкова. Тако исто и црквене ошитине, које своја автономна нрава п дужпости врше ревно и савјеено у границама закона и наредаба епарх. власт исвоје, никад неће насти под истрагу. „Србобрановом" дописнику из Лике препоручујемо, да савјетује својпма људима, некасе чувају, да их ради проневерења црквенога новца неби тужавали државном одвјетништву, нека дужности своје врше еавјесно и поштено, па нека се небоје истраге и повјеренствених трошкова; иначе нека се иадају, да ће им истрага и повјеренствени трошкови сваки час куцнути на врата! У Горњо карловачкој Дијецези на ' Ђурђев дан 1896. М.

ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш К Е, (Радаа архидијецезалних епархијских власти.) I. Архидијецезална Конзиеторија у својој седнпцц од 11. (23). априла о. г. под председништвом Његове Светости преузв. г. иатријарха Георгија, ре-

„СРИСКИ СИОН."