Српски сион

Стр. 313.

вријеме, браћо, кодрствбите, стомтј ко и'к(гк л^жлитесл, оутверждаитссА (I Кор. 16, 13). Кодрствбите, паните непрестано шта се догађа около вас, пазите, јер лжозн лжепророцк! нзк1= дошл кх лГц)Х (1 Јов. 4, 1), на дођоше ето и међу вас н хоће да вас од истнне отргну, да вас у евоје ко:ш привуку, да вас одроде. Пазите н стоите ко к*кр*к, чврето, неномнчно Вјера није човјечији нзум, него Сожји дар. Тај дар чувајте као Божји аманет, и немојмо, никада допуетити, да ма у чему тај аманет буд# повријеђеи Сјећајмо се само којико су зла чонјечанетву нанијеле ра:ше јорееи и расколи, и то евс е тога, што неки л.уди нијееу хтјели да свето чувају повјерени им од Бога аманет вјсре, шТо нијесу хтјели да стојв у вјери, у оној вјери, К0 ЈУ Ј е Госиод Меус Христое открио, коју еу апоетолн предалп, н коју је утврдила, и раијаснила православна наша црква. Чврсто етојмо у вјери нашој, др;ке1>п ее нравославне цркве, да пас лжп1ророцк1 пе заведу. Православље је најстарија хриетјаиека вјера, и за пуних девет внјекова од рођеља Хриетова оно је било онћом вјером свега христјанекога евијета, онако као што оно еаставл.а и данас вјеру нашу. Стојмо дакле чврсго н пеномично у вјери нашој, и заједно еа мпом браћо л|8жаитесА, мушки се у њој држите, одбијајући сваки нанадај, ма еа чијеои стране дошао; оуткрждаитесА утврђујте се међуеобно у вјери, јачи елабијега нека номаже, нека поучава, иека храбрн, да у одлучноме чаеу сви заједно се нађемо сложни и готови за светињу вјере наше и ношљедњу кан крви наше пролити. Божја нам ријеч глаепо довикује: будите ткрди у вјери светој, не дајте се цомакнути, него једнако паиредујте у дјелу Господњему, знајући да труд ваш нцје узалуд иред Господом, — чко тј>8дх клшх н-кстк тофх предх Госмоделгл (I Кор. 15, 68). Имајући ово прсд очима, тјешимо ее да исиовиједамо ону вјеру. којој је темељ положен па данашњи велики дан, кад је нрије толико стотииа година Христос Снаситељ побиједио свијет, и да је та вјера наша нок'кдл нок'кдик1МЛА Л(цж. Па у име те вјере, у име евете правоелавие вјере ја вам чеетитам браћо Хриетово васкрсење, на срећу и свако добро овога и онога свијета, |1л1ипк. У Задру, 1896. године. Никодим еиискои.

РлзночтенЈе кх ск/М |1еннк1 \'х церкокно слок 'кнски^х кннгл\-х. У „великом Зборнику," који је изашао на свијет трудом Димитрија Иоиовића гласи тронар на стр. 30. овако: Ок-ктл^о коскресенЈА пропок^кдн № лггелл ук'кд'ккше господни уЧЕННЦћЈ, Н М))ЛД'кдНМ Ц)С8ЖД{Н1С Ц'К{Ј)ГШ8, лмостолошл1х ^клл/мресА глаголл)(8: исирокц) жесА сл»ертк, коскресе ХрГстосх Богх, длрКди лпрокн кел11о лшлостк. Као што је ту на-штамиано, тако се тај тронар и пјева, Али у ,,ксе = ноцшое кд'кнје" од Маљцева наштампан је тај тропар овако : Ок'ктл\с1о воскресенјд пропов'кдн отх Лнгелл в г кд *к к мј и Госнодни ученицу (\ шљ'!(1сј1ул ). и гц)лд'кднее осуждеше откергше, Дностолол\'А \влл фесА глаголлх^: испрокержесл слиртк, коскресе Христосх Вогх, длруАИ л|[ј)оки кел!10 Л1ИЛ0СТН. Кад се иснореди у Маљцова тронар са онијем у „Зборнику," онда видимо да је у Маљцева у к'к д'к к ш и, а у Зборнику " у к 'к д -к к Н1 е. У Маљцева -сто.јн у к 'к д "к к ш н, ипо се хтјсло тијем да одреди женски род, јер је у к -к д ■к к ш и, нривезано ва господни ученнцкц а господнн учен н ц Н1 јесте женскога рода и значп господње ученице а не гоеаодњи ученици. А ја држим да и то није добро, јер таки облици као што је у к "к д *к к ш п не уиотребљавају се за номинатив множине женскога рода, и ако кадгод гдје и долазе, то мора бити врло ријетко, а друго требао је Маљцев известп конзеквентно и друге партидиие по женском роду у том тропару. Кад .је дакле исправљено \- к 'кд-к кше обликом \ к 'к д "к к М1 и, онда је требало исправитп п ш к е р г нј е п \*клллшесА, па наштамиати № к е р г ши и к л л л 1р и с л. Алн партицини номиналне деклинације женскога рода у номпнативу множине но унотребљавају се са завршетком и. него се употребљавају арханстички облпци, а то су облпци као пгго су и у старословенском језику. Ја сам то у својој црквенословенској граматици п примјерима иотврдио на стр. 38 п 39, а овдје ћу изнијети још више и имјера, да бих тијем потврдио какви би облици партицина требали да изгледају у споменутом тропару. Н. и. на страни 384 у „Зборнику" имамо примјере ове: Л1\'ри)мосицк1 женк1, утрб гл8вок8, лр№Л1лтк1 кзел!Ш/л, господна гровл достигошл, гаже не нлд'кА^сд цЈВр^ктшА. На истој страни: Л1\ г рич1осицн| рлтџ в н| к ш л, и грокх ткон со