Српски сион

С тр . 352.

„СРПСКИ

СИОН."

Б р . 21.

томе прека је потреба да ее за више разреде ередњпх школа напише згодан уџбеник у виду „кратког изложења догматичне. науке иранос.ишне цркне", који би по сноме обиму и садржају био згодна среднна између „Пространог катихисиса" и оипшрне „Догматике". која се учи у богословији, а који би се пмао по нарочитом пастанном нацрту удеептн. Ме1уу тим при састанљању или превађању овакога уџоеника ваља избегавати полемисањс еа римо-католичком црквом и оштро критиковање њене науке, јср је искуство показало, да је један такав уџбеник, који је са руског иреведен, услед протеета од стране римокатоличких духовппх власти и катихета у средњим школама Троједнице од стране кр. земаљске владе строго забрањен. За предавање „Моралке" постоји у нашим средњим школама као уџбеник „Нравствено Богословље" од руског Еп. Платона у српеком преводу. Ова књи1а и ако се у неким партијама може у вишим разредима ерсдњих завода употреблти, — у целости ие одговара но пачипу излагања стварнога материјала нрограму паетаве у ередњим заводима, јер док су неке партије у њој и сувише растегнуте, неке, које би морале бити опсежније и бо.1ве разређене „еведене еу па кратке и опће напомене, тако, да их мора дотични катихета да дотерује и доиуњује. С тога би и за предавање „Моралке" требало направити нарочити нацрт за обим и распоред наставнога граднва, које би се морало удееити према моралним потребама практичнога живота и које би избегавајући сувишну апетракцију у излагању моралних правила и излишну репетицију појединих одељака из Догматике, еадржавало стварну моралну језгру, којом се ваља ерце и воља да образује. Исто тако ваља иазити, да начин и тон излагања наставнога градива не буде и по стварном обиму и но начину излагања удешен нрема зрелости и духовном развитку ученика највиших разреда ередње школе. Узевши у обзир нретноменуте кратке напомене, по којима би требало „Моралку" за више разреде средњих школа удесити, рекао бих, да ни најновији превод с руског „Учење о љубави хришћанској" или кратка Моралка од Јована Петровића, катихете у Загребу, не одговара потребама ученика виших разреда, пошто еу и у њој баш важне партије у неколико реди збијени (н. пр. о греху, о иоправљању грешника, о молитви и важности исте) и т. д. а неке мање

важне еу у виду излишне ренетиције на дугачко израђене; те се но целом материјалу види, да ни ова књига пије рађена по нашем наставном плану и нрема иотребама паших ученика, него је само просто један руски уџбеник за нас преведен. Према томе н ово још боље доказује, да ее уџбеници ваља да удешавају по напред утврђеном и добро емишљеном нацрту. 7 ) За изучавање „Историјс хришћанске цркве" поетоји један једини уџбеник за ередње школе, кога је наниеао Никола Живковић. Оваје књига како треба удешена за средње школе; но ипак би се морало приметити, да у садањем издању имаде доста хронолошких, а местимице и ио нека стварна погрешка. Када би се све погрешке у еадањем издању исиравиле и ново поправљено издање штампало, могла би се и ова „Историја хришћанске цркве" као згодан уџбеник у средњим школама задржати. При завршетку слободан сам у интерееу што успешпијег предавања веронауке у ередњим школама приметити, да би при саетављању нојединих уџбеиика ваљало обратити нарочиту пажњу па стварну и дидактичку иоступност <:ри разређивању наставнога градива, тако, да с.е може поред извођења недагошког начела; ч од нознатог к непознатом" за ученике прва четири разреда створити у веронаучној настави нека заокру■ жена органичка целина за религијозно-морално руководство у животу, иошто многи ученици са IV. разредом заврше учење веронауке, јер или школу напусте, или нређу у такове заводе, у којима се веропаука као облигатан предмет не иредаје (п. пр. трговачке академије и неки војнички заводи). Па и за саме оне ученике, који целу гимназију односно реалку свршују, од велике је користи, када се у њиховим уџбеницима огледа стварна и методичко-дидактичка поетупност у наставном материјалу кога уче; јер то им и еамо учење и разумевање олакшава иа и сами предмет занимљивијим иугоднијим чини. А да би до те поступности дошли, држим да би било нужно, да се за састављање иојединих уџбеника створи предходан нацрт за обим и расиоред наставнога градива, па да се тек на основу тога нацрта сами уџбеник удешава, јер књига треба да се равна по утврђеном наставном плану а не паставни план по књигама, А код пас је до сада жалибоже било обратно: наставни се план градио ирема оним књигама, које смо за средње школе као најзгодније на раеположењу