Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

имали, без икакова обзира на ту, важну исдагошку окоЈшоет, у каквој методичко-дидактичкој и стварној свези једна с другом стоји и еда ли једна другу згодно донуњује и разјаењује или не. У колико ее дакле не буду морали сви уџбеници за средње школе из нова удешавати ваљало би претноменуто начело применити барем код оних кљига, којих још немамо, а треба да пх имамо.

ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш К Е. (Превишња захвала.) На најсмернију кондоленцпју, коју је св. Пашријарх Георгије подастро Његову Величансшву, поводом смрти блаженопочившег надвојводе Карла Људевита, у пме Своје, вигоконреосвештеног Ениекопата, свештенства п народа свога, доставио је Његовој Светосги шеф дворске царске канцеларнје, по налогу Љегова Беличанства, брзојавно, да је Његово Величажшво изражену кондоленцнју Његове Свешосши благоизволило прпмити са најусрднијом захвалом. На, истим поводом изражену, кондоленцнју 1Бегове Светости Љезином ц. и кр. Височанству надврјвоткињи Марији Терезији , изјавило је Њезино ц. и кр. Височанство преко свога дворског звања такођер своју захвалност Његовој Светости. (Његова Светоот, преузвишени г. патријарх Георгије) вратио се из Беча у своју резиденцпју брзим возом у очи св. Духова, а први дан св. Ду- ј хова елужио је св. лнтургију н вечерљу у саборној црквп. — Данас је Његова Светост отпутовала у Еудимпегату у делегације, а нрисуствоваће и учес/гвовати п при тамоган.им светковинама диленијекпм које почињу 27 маја (8 ,јуна) о. г. (Високопреосвештени г. епископ бачки Герман Опачи^) присуствовао .је такођер укону блаженоупокојеног иадвојводе Карла Људевита, те из Беча наставио свој пут у купатило Карлсбад. (Бисокопреоовештени епископ далматинско-истријски г. Никодим Милаш) кренуо је 11. (23.) о. м. на пут но својој епархији ради каноничке посете. По односном распореду посетиће овом нриликом неке парохије у иротопрезвитерату задарском и скадринском п све парохије протопрезвитерата кнннст:ог. Посетиће п парохпју броћанску у пмоцком нротопрезвитерату. Своје путовање то завргапће 5. (17.) јула о. г. Желпмо високопреосвегатеноме архииастиру свака успеха на апостолском му путу. —

(Двадесетпетогодишвица). Као гато читамо по разним листовима, свегатеници зелупског нротопрезвитерата, нриликом годпшп.е нм нсповести, одржане у Земуиу 15 о. м., ирославили су двадесетпетогодишњицу протонрезвитероваља свога ваљаног окружног старегаине, досад добро нознатог проиоведника и књижевннка, протопрезвитера земунског г. Јефтимнја ВукадиновиИа. Жељама и нризнању тамопгњег свештенства иридружујемо п ми своје усклике: Живио и слава му! (Тридеоетгодишаица). Професор српске велике гимназије иовосадске п познати књижевннк напг г. Александар Сапди/1 наврпгио је тридесетгодишњнцу свога професоровања на истој гнмназији. Слава му! (Стечајни испит) у енархији бачкој иоложили су 7. (19.) о. м.: Стеван Николић адм. иарохије у Обровцу, Велпмир Грегоровић адм. иарохије у Сг. Кечеју и Мџлош Прекајски капелан у Сенти. Члаиовп компсије бпли су г. г. протопрезвитери: Јован Борота нредседник, Мплак Ћирић и протојереј Павле Балта. (Архидијецезална Конзисторија) држала је своју седиицу 16 о. м., а архидијецезални административни одбор 17 и. м. под преДседништвом Његове Светости, преузвиш. г. иатријарха Георгија. (Храм цркве у Будиму.) Пишу нам из Будима: „Овогодишњн храм наше св. цркве прослависмо други даи Духова много свечаније но обнчно, јер га. спојисмо са јога једном светковином — са откривањем лика заслужног бивгаег председпика наше опгатипе — Ллександра СтојачковиИа. На свечаност ову позвао је нага црквени одбор „ Сриску правој славну општину пештанску". и г Управу Текелијнна завода са питомцима." Свечану службу служио је нови администратор нагае парохије и будимског нротопопијата, пречасни иарох Корнелије Чуиип са капелаиом РајиЛем п војипчким свегатеником Болдеом. Црква је била дупком пуна нобожног православног света из обе нагае ошнтине. 0 причасну поучио иас пречасни Корнелије ЧуттИ језгровитим говором о значају данашњег црквеног храма н нобуђпвао нас је да чувамо своју свету нрадедовску веру, која иас је, одржала, која ће нас спасти. Сав народ одазвао се овом красном говору речнтог проповедника слова божпјега бурним одзивом „живно". Пошто обнесосмо око св. храма свога и литију — одадосмо се у оближњу ошптивску дворану, која је била претворена у свечарску трпезарију. Ту је прво парох Корнелије ЧупиЛ резао по православном обреду и српском народном обпчају свечарски колач , коме.је, на позпв црквене оншти-