Српски сион
С тр . 348.
„СРПСКИ СИОН."
Б р . 21.
Та ако су Јевреји знамења искали (I Коринћ. 1. 22), ако су књижници и Фарисеји тражили, да им ее покаже знак (Мат. 12. 38), ако људи у дане Христова боравка на земљи пе вјероваше, док ни јесу видјели знака и чудеса (Јован 4, 48). они нијесу још ни били Христови, оии су спрам Бога још били у ирељуби, јер су мимо Њега пристајали уз лажна божанства, они нијесу иознавали иравога Бога, јер су на 1Бега заборавили били, нијесу пристали уз Христа, јер су се надалн некаквом другом спаситељу. Али ви сте сада у друкчијем времену и у друкчијем положају. Ви сте пристали уз Христа и крстом Његовим постали сте хришћани, ви сте упознали Њега, а, кроз Њега унознали сте и Оца Његова и постали сте дионици Духа Његова, ви се другом Спасу не надате, нити другога чекате и нијесте и]шљубљени лажном, већ истинитом Богу. Па зашто онда томе Богу ие вјерујете? Зашго иштете доказа од Њега? Зашто тражите чудеса? У вашем хришћанском животу непре кидно је богојављење. Двојица или тројица само од вас нека се нађу заједно у име Христово и ето одмах Христа међу вама (Мат. 18, 20)! Па зашто још друго какво чудо шнтете? Као хрншћани, ви сте за сва времена добили Духа, којега свијет невјерни не може примити, јер Га не види, нити Га познаје; а ви Га познајете, јер у вама пребива (Јован 14, 16 17)! Па зашто онда да тражите друге знакове ? Као хришћани, кадгод свету нричест у себе иримите, ви смрт Господњу обзнањујете, док не дође (I Коринћ. 11, 26)! И шта ће вам онда још друга каква залога? Живот ваш хришћански у Богу, вјечито је и непрекидно чудо. Па што онда трчите којекуда и иштете још и других чудеса? А овамо и из рођеног свог живота знате, да су знаци и биљеге само за оне, који не вјерују. Исто тако су и чудеса само за оне, који Бога не штују, Њега не љубе и не верују Му (I Кор. 14, 22). Кад затреба, Бог ће дати и чудо. Он ће га дати онда, кад РБегова света воља буде и када премудрост Његова нађе, да
је оио потребно. 1>и пак не смијете га искати, ако Богу вјерујете. јер чнм га заиштете, одмах сте Богу дали на зиање, да је у вама нестало вјере у Њега и љубави спрам Њега. И на вас нада тада она осуда над народом лукавим и прељубничким још теже, јер ви као хришћаии иостадосте иевјерни! Оканите се дакле, браћо, тог лудог и грјешног трчања за чудееима и искања чудес/1. Када но поштеном срцу својем и по доброј души евојој умијете вјеровати поштеним људима без залога и доказа и знака каквог, вјерујте и Богу и не иштите од Њега оно, што пе иштете пи од л,уди, кад им вјерујете! Та ваљда вам не морам доказивати још и то, да је Бог нречи и од најбољег човјека. Не будите више родх л^кавк и пре* лгсвод-ки, већ будите хришћани, будите људи Божји и народ Његов, којн Му је рођен у храму овом светом, нод покровом иресвете Богородице, наше неуморне заштитнице, којој се сада обратимо са тонлим молитвама: Пресвета Богородице, наша застушгаце, Ти нам измоли милост у Бога за све доеадање паше увреде, које Му нанијесмо, особито пак за увреде учињене у ове задње даие, у које но лакомпсле ности нашој заподјесмо грјешну трку за чудесима, гријешећи о поштонање и љубав спрам Бога Створител.а, Спаситеља и Утјешитеља својег, вријеђајући и Тебе и свети овај храм Твој, мимо којег иролазисмо, тражећи на другим мјестима мира и иокоја узнемиреном ерцу своме ! Онрости нресвета Богородице и буди нам милостива покровитељица, застунница и молитвеница, сада п увијек! Амин.
Основни принцип римеког католицизма. — Н. Бјељајев. (Наставак) Таке су осуде, разуме се. тим страшније, јпто их доноси власт, која не тргш никаквог протеста, не допушта на њих никакве анелације, сврх тога се не одликује умереношћу илн обазривошћу у употреби анатеме и другнх тешких црквених казни. Контролишући и гонећи