Српски сион

Б р. Т.

ви га онда пожели. То се све лијепо ра зумије. Али кад се запитате: како се то догоди, да зрно проклија и од куд у њему та способност, да бага онда, кад се раетвара, кад га нестаје као зрна, иова сламка са богатим класом из њега израсте?, нијесте у стању ни ви, а није у стању нико на то питање одговорити. Бива то на чудан начип, Бог је рекао : нека та трава даје сјеме по роду својем, и из сјемена тога ииче опет исти плод. Како и на који начип то бива, ми ие знамо. Али погато то тако увијек бива, велимо ми, да је то обична ствар Исто тако знамо ми, да муж и жена дјетету живот дају и жена га тада роди и велимо и за то, да је њетнто обично, премда не знамо, како из сјемена њихова дијете оживи. Обично је нама такође мијењање дана и поћи, зиамо чак и то, да је томе узрок кретање нагае земље око сунца, али како је то, да се земља окреће, то ми ие знамо. Обично нам је и то да ватра спали гато изгорети може, али од куд јој та сила, то ми ие знамо. Онај, који је свему створитељ, дао је зрну снособноет да проклија и родом роди. Он је мужу и жени дао способност, да дијете роде. Он је земљу покренуо. Он је ватри дао снагу. И погато у животу свијета видимо, да то све бива непрекидно тако, као што је била света воља ЈБегова, то ми велимо, да су то обичне појаве, које се из дана у даи понављају. Но оеим тих и таквих појава у свијету, сретамо ми и друкчије и знамо и за друкчије, за које пе велимо, да су обичне. Ми знамо, да је пресвета Богородица родила Спасител,а нагаег, а да за мужа није знала. Такво рођеље није внгае обично, јер ми видимо и знамо, да жена мо ■ же родити истом онда, кад мужа позна. Исто тако знамо ми, да жена када пређе у доба старости не рађа дјецу и пама је сасвијем обично, да стара жеиа не роди Међуткм познато нам је, да је св. Претечу Јована родила неротка мати БВегова Јелисавета у старе своје дане, познато нам је и то. да је и пресвету Богородицу родила мати ТБезина Ана опет у годинама, у којима НЈепа обично не рађа. Таква рађања нијесу обична. Обично је такође

С тр. 35&.

нама и то, да мртав човјек остаје мртав, а знамо да је Лазар из гроба жив изишао, да је син оне удовице из Наина устао жив са носила, на којима су га у гроб понијели, знамо да је Христос иа крсту испустио дух свој и трећи дан из гроба жив васкрсао. Ни то нам није обично. Обично иам је такође, ако видимо да вјешт човјек нрореже мрењу на оку слијепога и он прогледа, или на други који начин номогне виду онога, који не види, употребљујући при том љекарије, или друго што; исто тако знамо да се може хрома нога исправити, али само тако, да се при том употреби нож, или ломљење, или љекарија каква. А ми знамо, да су слијепи прогледавали и хроми се на ноге своје исправљали на циглу једну реч Спаситеља нагаег. То лијечење без икаквих срестава, самом једном ријечи. није вигае обичпо лијечење. Обично нам је да ватра спаљује, али ми знамо, да она три младића гато су била бачена у пећ нијесу изгорила и да ватра није на њима могла учинити оно, што обично чини. VI то онда није више обично. Ко је иак кадар извесги да то све тако необично буде? Сигурно само Онај. који је свемогућ, Бог. Ето видите, ти и такви догађаји, при којима се њешто догађа не онако, како обично гледамо да бива, нама су необични. Око нагае види, да се његато догодило, а памет нагаа зпа, да то обично не бива тако, и да нико осим Бога није кадар учинити, да то тако буде. И ми онда велимо: Бог је учииио чудо. Чудо не мора бити бага њеигго, гато ћемо оком видјети. Можемо га ми и ухом чути и памећу својом еазнати. Но и то бива на необичаи начин, као и оно, које се оком гледа. Да вам и то разјасним. Није нигата необично, да ми погодимо, да ће наскоро кигаа падати, јер имамо своје знакове за то. Облаци, сб, жаба, жуљ, и гато све нема, по чему ви много пута наиријед већ кажете, да ће бити кигае и буде је. Исто тако доведете вјегата лијечника болесиику и он га прегледа и често пута кадар вам је казати, колико ће дана болесник тај јога живјети и буде тако. И ту се није ништа необично дого-

„ОРПСКИ ОИОН."