Српски сион
С тр . 384.
„СРПСКИ СИОН."
Б р . 23.
исти бити згодан и ако буде, тада да га комисија усвоји и изради да се исти штампа. Из свега досада реченога слиједи, да ни једна од досадањих књига, не може као уџбеник остати у ономе облику, који сада има. Сви се морају уклонити, те на мјесто н.ихово да дођу или сасвијем нови или прерађени, као што сам горе већ код појединога напоменуо. На крају држим да треба да напоменем и то, да би нове уџбенике требало састављати, па онда и штамиати тако, да се узмогну употребити и у Троједници и у ужој Угарској. Колико ми је познато, у средњим школама Угарске има у горњим разредима 1 сахат вјеронаука недјељно. За те школе требали би дакле и краћи уџбеници за горње разреде, пошто су они, који су прорачунати за школе и разреде, у којима има 2 сахата недјељно за вјерозаконску обуку. Приређивањем и штамнањем двоструких уџбеника нарасли би сувише велики твошковп, које би ми без помоћи са стране једва могли намакнути. С тога, ако се уџбеници не би издавали накладом владе једне и друге (загребачка влада као да хоће у својој наклади да издаје и наше вјероучевне школске књиге),* онда би се уџбеници имали саставити тако, да се главна ствар, која би се у свима школама учити имала, штампа круинијим словима а иза крупнијега текста код свакога питања да дође ситнији, који би садржавао разјасњивајуће и споредне ствари и који би се учио у школама са 2 сахата педјељног вјеронаука. * А на што онда сри. манастирска штампарија? Ур. Д 0 п и с и. //.>* вуковарског иротоирезвитерата. Трећи дан Духова, дне 14 (26.) маја о. г., држана је свсштеничка исповед и збор свештенства нротопонијата вуковарског у Вуковару. На службени позив садањег администратора г Илије Перкаћанског сабрало се нас 27 свештеника, тако, да је само незнатна мањина спречена болешћу или неодложном парохиј. дужиошћу изостала. По свршеним свечаним часовима у цркви, које је сам администратор нротопрезвитерата ио налогу Његове Светости одслужио ради угледа окружном свештенству, да и оно тако сведневно часове норади школске младежи одсада служи, и након по најстаријем члану г. нротојереју Теодору ил. Миковићу обављене исноведи, одржан
је свештенички збор у оближњој црквено-општинској дворани под председништвом г. администратора протопрезвитерата и нероводством најмлађег члана г. Стевана Велендерића, администратора парохије белобрдске. Председник поздрави све присутне добродошлицом; изјави на то жалост за губитком смрћу досадањег управитеља иротопрезвитерата овог, бившег иротопрезвитера и пароха осечког Лазара Поповића, набрајајући његове врлине и свагда братско расноложење напрам бившем му подручном свештенству, на које се нриеутни одобравајући одазову устајањем и речима „слава му" и „вечна му намјат". На нредлог његов би ова изјава жалења за врлим нокојником и у занисник заведена. Затим саоншти нредседник и овом свечаном нриликом, да је високим поверењем Џ и милошћу Његове Светости ностављен за уиравитеља овог протоирезвитерата, и да се као такови иредставља. Ова изјава би са општим одобрењем и усклицима: „живио" ноздрављена. Уједно у подужем говору истакне ирограм свој, како мисли у своме новом часном, али и тешком и врло одговорном звању ностуиати. У главном рече, да ће ноступати братски и праведно, али II строго ирема небрежљивима у свештеним дужиостима и недостојнима. Све је пак умолио и од свију затражио, да га ревним својим н савестним службовањем, у његовоме новом звању на општу корист св. цркве и народа иотпомогпу. На то парох даљски Душаи Магарашевић ио предходном договору са виђенијим члановима у име свију ноздрави председника. изјављујући свију радост и сагласност, што је баш њега Његова "Светост за управитеља протопопијата овог иаименовала, као и захвалност Његовој Светости на томе, и што је жељу свог овостраног свештеиства ногодила. Сви се на те речи одазову са „живила Његова Свестост," и „живио иротонамесник!" Сада иредседник саопшти да је Његова Светос-т пароха винковачког г. Уроша Ђурића ради његовог примерног службовања и владања милостиво иочаствовала насловом почасног про тојереја, на што се сав збор одазове са „живио" ! Затим се ириступи саветовању о иредметима, који спадају у делокруг свеиггепства; као : о катихизирању школске младежи, о ироповеди у цркви, о назаренима, о социјалистима, који су се и код нас у Шиду иојавили, о навешћивању бракова, о потреби сазива цркв. иародног сабора, о невољи свештенства због неуредпог иримања