Српски сион

О тр . 374.

„СРПСКИ

Б р . 23.

тај глас се није чуо у ратном шуму томе, кога покрећу страсти; он се губи као глас оног, који би рад за шума н хуке олујпне савјетоватн бродећем морнару, да не срће у погибељ међу валове морс-ке у олујини. Жалосно је то, да се у наше доба није чуо вапијући глас, који жели спаеити живот браће, породиде, друштва, домовине, човјечанства. Да, са таковом нроповједи, триумф материје настоји, да забаци познавање правз сврхе живота; те са непредвиђеном силом, па макар без успјеха, труди се, да у друштву проникну оие иогрдне и жалосне доктрине, које непознају праве сврхе живота, т. ј. иравог опредјељења човјечијег. Ове заблуде доводе у искушење све, ал особито срде младежи, са свима средствима да ју обрате на зло. Г1а ко не види, како се сљедбениди такове доктрпне упињу, да ју посвуда рашире ? Ко не впди, каква неизмјерна погибељ отуд настаје. Па могу ли онда оћутати иред таким призором ? Макар моје ријечи произвеле исти утисак, као звукови димбола, треба да говорим, морам да говорим И говорићу молећ Господа, да овај сиромашни глас допре до ког заблуђеног срда, те га спаси од жалосних посљедида заблуде. Ево браћо што ћу говоритп данас, ако ћете ме слушати са обичном добротом. Господо! Кад смо доспјели до добе мужевне, до добе освједочења, даћемо рачун о догмама наше вјере; прва питања, која излазе из иаших груди јесу: „Зашто сам на свијету? Зашто сам на свијету? Зашто сам добио живот? Каква је сврха живота? И на та заповједајућа питања треба одговорити. Сваку науку филозофску и можда религиозну, која неби поставл^ала ова пптања, и неби требала одговора ни ријешења, нећемо сматрати вриједном нашег посматрања. Дакле каква је природа таквог одговора? Разне су доктрине, испитајмо главне. Једна доктрина каже, да је сврха живота корнст (ннтерес). Она се може овако изразитп: усредсредити живот са свима способностима у култу интереса и добара земних. Да можемо просудитп то учење, те доказатн да је то гадна теорија, погледајмо шта би она створила од човјека и друштва. Шта би створила од човјека? Учинила би га бићем

суровим, егоистом, нретрглијом, рачунпијом, животињом; убила би што има у њему најплеменитијег, што му је потребно за живот као што плућима нашим треба оксигена, као што срде треба љубави; убила би у човјеку дух пожртвовања. То је нај јаснија истина, јер кад би се за извршење неког чина тражила само страна, која може припомоћи иитересу, колико и колико би се више злочина догоднло! Заинтересованп каже: „Не ћу то учинти јер користи другима." Онај напротив који има у себи пожртовности каже: „Користи другима, то ћу даке учинити." Замислите си човјека, који је пригрлио прву науку; погледајте: какав бива његов живот? Госнодо моја, то је човјек који више не види,. не осјећа, не мисли, који да умножи своју баштину тјера сиромаке, који долазе к њему, тјера их, јер е затворио срде своје саучешћу. Удова, сироче, ако што требају од њега, изварани и огуљени, су преваром. Сиромашнп раденик тражи у њега носла, он га одбија без сажалења, јер га сматра робом, невољником. Иштите да прода своју вјеру, своје мишљење, религију? и он ће то учинити, а да не поцрвени. Он продаје све, правду, иравпчност, част. Он позна само .једну једпну сгвар : злато. Он кондентрише сву своју душу у своју кесу. Тако ти људи постају неизбјежно чудовишта, нека врст протудрунггвених бића, које би, као оне ренублпке Нлатонове, требало избадпти, не само из републике, него из свнју великодушних и племенитих срдада. Тако ниско опадање наше невид.мве љепоте, не може никако избјећп највећој штети. II кад би се господо, интерес поставио за сврху опћег живота, ко би могао опорећп пронаст, која би због њега наступнла у друштву н домовини? Заиста шта би интерес створио од њих? учинио би их тргом, гдје се шпекулише, гдје се све продаје, правда, истина, савјест, част; створио би, од друштва и домовине, неки источни базар, у ком се са, свачим тргује и све продаје. Тако би настале борбе, највеће погибељи, безбројне страхоте. Но има још једна доктрина, која иоставља за сврху живота уживање, насладу. Уживање? Господо моја, доста је да се запитамо што би оно произвело у души и у друштву, па да видимо колико је то учење још страшније од првог. Шта би произвело у душама? Душе би