Српски сион

С тр . 398.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 24.

8. V. еиископ. Зар се онај, који хоће да иише о историји избора енисконског у старој цркви може освртати на Радпћа, који ни речју не додирује то нитање, уз Томасина, који на 138 страиа сптиога текста и великога Формата износи историјску грађу, која се односи на тај иредмст, да не сномињемо друге изворе, које смо имали при руци. Одатле а не из Радића узимали смо грађу за први, већи део нашег чланка. Грађу за други део узели смо из Доментијаиа, Данила, Јиречека, Костадина (?) Гласника и овдашње натријаршијскс архиве. Заједнпчко је само оно неколико прпмера из Гласника. Али да смо се и ту с вшпе критике служили изворима, показује то. што ми нисмо употребљавали друге изворе где има првих, као 111 то је чинио Радић. Он н. пр. узима историјску грађу за изборе ирва три натријарха пећка из каталога Мушицкога и Троношца (Гласник V и VI) као што се види из цитата у 6 примедби његова VегГаквипда стр. 123, јер јамачно не зна да је то узето из Родослова, па који сс ми позивамо у 12 бр. Сиона од ове год. стр. 182. Да богме да је лакше вадити грађу из краћих ексцерпата него из првоизвора, али да лијето посао иравих учсњака, нека иресуде, који знају о том судити. Г. Радић је ту сиромашну грађу, што је нашао у неколико Гласника - ис каквом критиком уиотребио видесмо — толико прерађивао, да је створио из ње читав низдела, читаву литературу, и ако су то више разне редакције његова Уег(а88Ш]§'-а развлачеие и стезане, низ нових наслова а старе садржине. — толико је прерађивао ту грађу из оних неколико Гласника, да су он и они који страхују за његову учењачку славу, стекли уверење, да је то што је у Гласнику његова својина, и даје свако нлагијатор који руку нружи за I, V, VI, IX и др. Гласницима, ко да нико није могао доћи до тих Гласника и без Радића. Ко има нод руком Томасина, Бингама, наше првоизворе н обиље неизданих архивалних извора, том није потреба да плагира Радића и ми би на вашу тврдњу, стари иопе, могли одговорити згодном ирисподобом Константина ФилосоФа, нотоњег апостола словенског, св. Ћирила. Кад је ишао на сараценску мисију, упустио се у ирепирку с Сараценима. Они су се хвалили својом културом, о којој је Константин знао, да су је међу Сараценима одомаћиле прибеглице византијске, а он им је ре као : ишао човек с мешином воде, на се њом хвалио, а неки му одговорише: ти се хвалиш ме~

шином а ми имамо пучину из које си захитио. Кад сте ви ноие, стари или, боље да сте истину казали, нови народњаче, могли инак тврдити, да смо Радића плагирали, ви можете свашта тврдпти, а можете бити уверени, да је ваш уредник сувише велик игпорант у овим стварим; 1 , да би вам знао ограничити поверсње. Служећи се његовим гостоиримством изволпте наставити иодметања о књижевној крађи, али знајте, да ће ирашина, коју дижете, и мислите да ће небо чамутити, вама и вашем пријатељу уреднику за врат пасти. Стари поп даље омаловажава наше изворе а колектора Томасина, којим смо се највише служили, назива шокачким (!) ораторијанцем. Но мали је за то стари поп да тим погрдним називом омаловажи тог знаменитог колектора, кога је дело још увек од најважнијих помоћних средстава за испитивање црквене дисциплине у прошлости, права ризница црквено-историјске грађе, тога иеобичног радника на нољу науке, кога је нача звао, да га уздигне на кардиналску част, али је Људевит XIV одговорио, да таког човека не може пустити из Француске, а и он сам је већма љубио науку од снољашњег сјаја, и умро је с пером у руци. Делима тога колектора. даље Бингама, Свицера, Ван Еспена и т. д. служили се и сви озбиљнији православни црквени правници, о чему се можете уверити из сииса Соколова, Суворова, Милаша и свих других канониста православних, који су радили по изворима, а не но туђим расправама.. Најпосле и кључ мудрости Дра Радића, Бевериџе, иије православан. Па зашто иоказујете своју слабост и субјективност, стари попе. А иста је така субјективност кад кажетс, да су наши извори и врапцима на крову познати. Те колекције већ за то што их је врло мало у срнским библиотекама и што су латипски писане, нису приступачне нашој широј публици. Н>има се служио и из њих је вадио потребну грађу за своје више иравно образовање учени наш митронолит Стеван Стратимировић, као што се види из маргиналних бележака у његову примерку, који се чува у овд. иатријаршијској библиотеци. Њима се служио, али да богме да их није могао ни близу исцрпсти Др. Милаш, и с коришћу се служио. Али, и ако зна литински, није се њима служио и. ир. Др. Радић. А ако су му нознате те колекције, онда их је у својим делима намерно ирећутавао, да омражени му народњаци ни иошто не дознаду, да јс и народ кад год учествовао у изборима еиискона исто као што ви, стари