Српски сион

Б р . 24.

„СРИСКИ СИОН."

С тр . 397

Још две три о учешћу световњака при избору епиекопа. „Њш, отари народљак", хтео би, као што се види ии чланка му у 75. бр. „Заставе" од о г., да скрене расправљање горљег питања са поља историјских и црквено правних Факата на ноље иразиих речи и доскакииан.а, МИ \\ог!еп 1а.88<; 81с11 81гР1(еп. особито нред публнком. која се слабо разбира у овом питању и уз благовол.ење уредиика, који такав укус има. У том чланку старога попа нема никакве стварне садржине, те не би имали на шта реФлектовати, пошто с те стране не прети ни једној нагаој поетавци опасност. Али за илустрацају нагапх прилика може да буде од интереса и оно „како?" Штил је човек, па да видимо из нисаља сгарога попа, с каквим борцем имамо посла. Стари поп прво наводи места из пагаег чланка, из којих се види, да је народ у старо време имао учегаћа у изборима епископа, на онда вели: „како сме иети тај опус (!) да падне у понсенз, па да одма за тим пише: ,.Учешћем народа у избору епископа вређа се свакојако васел.епско каноиичко законодавство!" Може ли веће збрке од ове бити ? Зна ли тај опус гата пигае? Јели он иеприеебит (!), да се тако чак сам туче?" Ми емо константовали да по канонима епископи имају бирати епископе. Нема меЈ>у тим ни једнога канона, који би одређивао, да народ има бирати епискоие, него се нз картагинских канона (61) види. да је народ вргаио при изборима епископским тестимонијалпо право, сведочио о животу кандидата. Међу тим и пошто су допесени поједини канони п ир. 1 4 лаод. 13. аит. 19 по којима епискоин имају бирати еиисконе, вргаио је народ старије од канона право учешћа при изборима. Така нракса била је сад нротив канонична,јср каноничпо је оно, гато бива но каионима. Је ли то иемогуће? Је ли у опће немогуће да иракса црквена у неко доба не одговара ирквеним законима? Даније, могли би навести доста иримера, али ми ћемо споменути само један из иовије нагае црквене новеснице. Наш синод регаио. је 27 јуна 1750. да се не смеју склапати бракови с римокатолицима и нопретио је свећеницима, који благослове такав б[>ак казпама, а брачницима одлучењем. Тај закључак, колпко пам је познато, иије наш еинод изменио новијим, мећу тим мешовити бракови е римокатолицима склаиали се и скаиају се, али је та пракса противна

пашем помеспом цркв.законодавству. Кад би данас наш Св. Синод поновио то у животу наше помесне цркве неоствареио одређење и кад бп се то одређење вргаило" хил.аду година, би ли могао когод после хил,аду година доћи па казатп: то одређење и та иракса пе вреди, јер је старија дукчија била. Тако је, колико нам је из доста непотнуног хисторијата избора епископског позиато, било са пзбором еиискоиа. Први васељенски сабор и неки помесни решили су у IV. веку, да, еппскопе бирају еиископи, али се то нцје до VIII. века остварпло, те ирема том иракса између првог и другог никејског сабора билаје цротивканонична. На седмом васељенском сабору ионовила је црква 4 канон првог ваеељенског сабора, ннти је после тога васељенска .рква о том регаавала. То поиовљеио одређење ушло је и у живот црквеии, као што се види из сведоџаба које смо павели у иагаем чланку. Шта данас важи ? Ваљда опо, за што говоре најновији закони и иајиовија нракса. У питању неизмењивих догмата превалира старина, а у питању измсњивога црквеног права и устројетва важи као и за грађанско право начелз 1ех р081еиог (1ето§'а1 рпоп. У чему је дакле понсенз? Даље пае стари поп оптужује нлагијумом, па име тврди да смо у нагаем „опусу" плагирали Гадићев Уег1'а881111»', и то за то, гато смо као и Гадић говорили о канонским одредбама па о избору у српској цркви нре и носле сеобе, да.%е, што смо као и Гадић константовали, да се у VII 3 попавл.а I 4 и да је то иајважнији канон за избор енископски. По ми би волели видети тако оригиналног црквеног правппка, који би хтео да изпесе хпсторијат овог питања од апостолског до нагаег времена па да не развије евоју грађу тим хронологнјским редом, којега ее и Гаднћ држао. И волели би видети правника, којп не би уочно, да је у VII 3 поновљен I 4, кад се то констатује у самом VII 3, и који не би знао, важиост VII 3, носледњег васељенеког одређења о том нредмету. II као да је то први коистатовао Др. Гадић! А гато се тнче садржиие, ми смо казали све евоје изворс у самом чланку У првом опћем делу све смо узели из оних колекција, ко;е смо мн споменули н које стари поп у ио следљем свом чланку. наводи. И зар може ко уз ооилј С и богатетво.Томасина и Бингама освртати се на сиротињу Гадићеву, који је нумерично само цитовао каноне, ни онолико потпупо, колико ћете наћи у регистру Милашева Збориика