Српски сион

Стр. 396.

„СРПСКИ

СИОН."

Б р . 24.

Зашто гледаш све даље и даље? Зашто фиксираш даДека обзорја и далека мора? Шта тражиш од облака, који нролазе изнад твоје главе. од вјетра који дува, од воде која отјече, од листа који нада? Шта тражиш ти душо моја? Зашто си тако сјетна? Једног дана св. Августин сјеђаше на обали африканског мора, дивећи се залазећем сунцу. У души својој осјети неку сјету и тугу; осјети да му ненгго фали. те се запита: 0 море да јш ти фалиш мени, да ли ја за тобом уздишем ? И ко неки глас, који се чињаше да дира, мнрис воде, одговори му: „Тражи из над нас, о Августине, тражи изнад нас". Светнтел. мншљаше о овим ријечпма, међутим и сјена се спусти с гора и на азурном небу указаше се безбројне звијезде. Августин подигне очи и рече: о лијене звијезде, о звијезде сјајне, да ли ви фалпте мојој души, да ли ја за вама уздишем ? И чињаше му се, као да из хармоније н трептања звијезда долазп глас и говорп: „Тражи нз над нас" (СЈиаеге вирег пов). Тад се душа његова впне изнад звијезде до нрестола вјечите љепоте, пуна љубави рече: „душо моја јеси ли сад задовољна? 0 Боже мој! ти си сврха моја, ти ме само можеш учинити сретним. Бог је диљ за којим тежи душа наша, у чувсгвености и у мишљењу, како путем истипитог , тако и нутем лијежог. Он је једина сврха у нашем животу, који проху.ји као дување вјетра; у љубави људској, која као отргнуто лишће, лијетајућ иада у провалију без дна; у насладама, уживањима, који су глас без одјека свога, летеће муње у ноћн без звнјезда. Сврха живота нашега није овдје 0 земаљско бпће и земнн сине! разуми да је само онај који нозна истину већи од тебе. Можда и ти ускликнути можеш: „Сувише касно сам ју унознао; сувише касно сам ју љубно. Али љубимо истину због будућности. Господо још једну кратку ријеч. Ја сам вам говорио у нме разума, сад ћу вам говорити у име вјере, јер ми не смијемо заборавити да смо хришћани, н да је чело наше оирато са светом водем крштења. Дакле, хришћани, пожурите се до Витлејема, видићете у оној сироМашној колиби, у ошш сиромашним јаслима, оно мало дијете, игго нлаче п дркће од студени, оно је днјете сип вјечности А зашто, зашто оно сиромаштво; зашто тако нонижење? Чујте анђеоски глас с неба,

гдје пјева над његовбм колијевком: „За вас, за ваш сиас, да постигнете вашу дијел." , Видите оио дијете, коме Ирод пријети, тражи си уточиште у Египту, лијова крв обрезаиа; па запгго то прогонство, зашто та крв ? Интајте св. матер н>егову; она вам одгорава „За вас, за ваш спас, да постигнете вашу цијел." Видите човјека у доби од тридесет година како пролази пугевима Назаретским, у зноју окупан, прашнном посут, нуди руку иомоћи да лијечи, као најнпжи радник. Зашто ти труди? Зашто то ионижење? Упитајте га н одговориће вам: „За вас, за ваш сиас, да постигнете вашу цијел." Немојте стати; идите на лобно мјесто, видићете онај крст усађен измед неба и земл.е, као залог мира и опроштења; иогледајте оне ране, ону крв, приближите се, не бојте се окрвавити, узмите каи оне благословене крви и ннтајте зашто чолико муке, зашто толико крви? И некн дирајући и нотресајући глас ће вам одговоритн: За вас за ваш снас, да иостигнете вашу цнјел. 0 господо моја! ако смо иравн хришћани ако имамо нраве вјере шта ћемо више? Није ли то непобједиви доказ, да Бог, само Бог може бити цијел п сврха нашега живота, јер он је сам, иримио такову цијену за наш спас. И онда шта да чинимо, да постигнемо ту узвишену цијел? Треба, да чинимо овдје оно што чине блажени на небу. А шта раде они на небу? „Гледајте Бога какав јесг," вели св. Јован у Апокалипеису. А да заслужпмо таково гледање, треба да овдје на земљи настојимо упознати Бога, кога овдје видимо само као у огледалу, као што свете књиге кажу. Треба дакле, да га на свијету овом л,убимо, слободном вољом. Наше срце, које је- окусило љубав ових несавршених бића и предмета треба, да уздигне ту љубав према ономо ко.јп је најузвишенији. На небу љубићемо Бога, иајнужнијег срну и дуиш нашој; а да га не изгубимо, треба да, извршујемо његову иајсветију вољу и испуњујемо његове најсветије законе. Дакле: „Познатп, љубитн, и служнти Богу," да будемо вјечно блажени с њим; то је цијел и сврха нашега живота. То је одговор наше вјере. Зрмања 6. Новембра 1895.