Српски сион

Б р . 25.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 407.

стоје дјеца школска и она што долазе на наук у неђељне дане. Оредина цркве — Храм. Ту стоји мушки народ. У пришвору женски свијет. Како ваља стајати у цркви? мирно и побожно. Омије ли се разговарати, шапутати, смијати? Не смије! У цркву се улази како ? крстећи се. Када се све ваља крстити? Ту треба свештеник да се заустави, па дјеци каже, шта је то „возглас", (када се спомиње Св. Тројица); шта је то мали вход (када се износи св. Еванђеље); шта је то велики вход (када се износи св. чаша и преноси на трпезу; шта је то: „пршмт гадите" и „шите Ш меа кси" иа нарочишо: шта је то: „и /Иолилгл ти са К оже нлшх и ; овако од прилике: то је најсветији час, када, драги Бог прииравља свето причешће за нас; и друго ншита, јер још дјеца не могу да схвате. Казати им при том ваља, за што звони на цркви. Када нијесу у цркви па чују звоно на службу, шта ће учинити? прекрстити се, али капицу скинути. НГта је то: „ скатла сгсатидг /,", то је час, када се ваља поклонити као и на великом входу и ирекрстити се, јер долази сада св. нричест. Када свештеник покаже св. чашу на: „со страхолгА и к'крок> пристКпите", па: „Оплси Воже /иоди ткоа ", на: всегда ик1М'к и присно", треба се мало ноклбнити и побожно прекрстити. Када се пјева „Ббди шиа Господн'к и . . . ваља се сваки пут ирекрстити као и на „коз = глас8". Да како, да свештеник, учитељ и старији свијет, мора добар иримјер давати и у шој науци. Црквено пјеније. Мало: Лл1инх, Господи полжл^и и Тек'к Господи. Подли Господи. и со д8рл1х тк0нл1х. (^ллкл тег/к Господи, сллкл тек^к. О кати Поже. Пбдн 11/11А Господшк. Примједба. Ово наставно градиво пма се схватити као ппшишт, који ће се од свакога свештеника — душепопечитеља најстрожије захтијевати и са оцјеном: „задовољава" оцијенити. Који од свештеника иолучи већи град од овога ттшшпта, сматраћо се овдје, као особито врпједан п његов рад оцјениће се са: „особито задовољава", што ће се овдје, код Епархијске Власти, знати уважити. Иснод овога овом наредбом прописанога ипгнтита постигнутога градива, оцјениће се

као: „не задовољава"; те ће се нрема мјери кривице, одиосном свештенику достојна казна диктирати. Да се ова Епархијска Власт узмогне освједочити о раду и успјеху у настави о вјери са ваншколском младежи, одређује она овијем, да се уз посебан надзор својих нарочитих новјереника има обављати у свакој парохији годишњи исиит, , на ком ће по предходном споразуму са мјесним свештеником о дану обдржавања истога, ирисуствовати Епархијски иовјерепик наш, који ће о успјеху иснита по свима парохијама (ексионираним капеланијама) исцриан извјештај концем мјесеца децембра сваке године подносити имати. Именовање надзорника, као нарочитијех повјереника Епархијске Власти у предмету поучавања ваншколске младежи наше, слиједиће иосебном наредбом овдашње Епархијске Конзисторије. Мјесто иоучавања као и испита ваншколске дјеце у науци о вјери, има свакако бити у непосредној близини саме цркве, гдје ће се тога дана обдржавати света литургија тако, да дјеца могу у пуном броју присуствовати служби божијој. Само у случају непогодна времена, дозвољава се, ако баш нигдје склоништа било не би, у женској препрати одржати наставно вријеме, пазећи при том на достојно новедење присутне дјеце. Сваки свештеник треба да води тачну евиденцију о цоласку ваншколске дјеце наставнога времена, као и о поласку Богослужења тога дана, иа немарњаке одмах у смислу високо Владине наредбеенадлежној полит. области да иријави. — У часовима недоумјенија какова или ма каквих неприлика по успјешан рад, нека се свештенство одмах овамо отворено и без зазора обрати. Нз сједнице Еиарх Конзисторије, држане у Плашком, 8. (20) фебруара. 1896. Михаило. Епископ.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. 0 тајнама вјере. Св. Јован гл. 16. 16. Милостиви Снаситељ паш ожалостио је ученике своје навијестивши им скору смрт своју, па даихутјеши, овако им рече: Ешл^к,