Српски сион

С тр . 422.

Б р . 26.

НЕЗВАНИЧНИ Д ЕО, Основни принцип римског католидизма. — Н. Вјељајев. (Наставак) Чак и Тома Аквинатски је устао против употребе инструменталне музике при хришћанском богослужењу, јер она пре разнежава срце, него што га располаже на молитву, а љену дозволу у сгарозаветна времена је такође тумачио сагласно с гледиштем старих отаца, снисхођењем јеврејском народу, телесиом и грубом. 3 Дакле, римска црква, тиме, што је у средњем веку увела употребу музикалних инструмената у богослужење, није створила никакво савршенство у црквеном богослужењу, непознато старој црквн, него се напротив вратила натраг у времена јудејска, установпвши обичај, који нпје примила васељенска црква не без основа, него с пуним разумевањом преимућстава вокалног певања. 4 Затим треба разликовати музику ио самој њеној композицијп и мотивима. У том одношају источна црква захтева од вокалне музике простоту и озбиљност, 'да би она будила у духу молитвено расположење, а не тек умиривала слух хармонијом пријатних звукова. А црквена музика католицизма не одлпкује се свагда строгошћу и озбиљношћу. Напротив у католичким храмовима можеш чути лаке и веселе мелодије оперске и чак балске музике. 1 А опћу карактеристичну црту заиадне црквене музике чини њена извештаченост, с којом се рачуна на то, да произведе у слушаоцима ефекат час разноликошћу звукова и лепотом у њихову складу, -час брзином и неочекиваним прелазом од р1апо на Гог1;е ; од полаког темпа брзоме, од тужног тона веселом и т. д. Таки карактер западне црквене музике обележен је још у средњем веку и из епохе реформације има сведочанстава, да се ради тога народ нривикао да гледа на храмове, као на место за разонођење гГ да одлази на богослужење, да чује музику. 2 Разуме се, да човек никако це 8 Тћот. Асји. 8итта Тћео1о°'хае. СЈи. 95. 1г1. 2. 4 Душеполезн. Чтен1е. 1868. П.. 253. 254. 1 Назе. НаиЉисћ с1ег ргоЈев!;. Ро1етП;. 5. АиН. 8. 029. Тасћаскег!. Еуап§е1. Ро1ет1к. 8.. 259. ОоЉа 1885. Протојереј Т. Сеређински. 0 богослужењу западне цркве. Стр. 4. стр. 44, 40. Петроград 1856. 2 Трудм Шевскои д. академш. 1803. Ш, 11.

може одобравати ту појаву, јер је хринЉанскп храм одређен за молитвено опћење с Богом, а не за разонођење и естетичке насладе. Дакпко да је и обредност при друштвеном црквеном богослужењу неопходна, јер се уопће унутрашње богопоштовање не може замислити без спољашњег. Али је обредност римске цркве, не говорећи већ о таким представама, које се допуштају у католичким храмовима и које претварају дом молитве у религијозни театар, као н. нр. ироповеди младенаца о Божићу, или као што су представе поклањана источних мудраца, погребења и васкресења Христова с нокретним воштанам фигурама, оптерећена множином процесија и церемонија. које се иоред све своје лепоте и раскошности не одликују дубином садржаја и унутарњег значаја, и осим тога потчињена законима уветности и механичности, којима се религијознп осећај верних савршено гуши и дави. Значајно је, да се та уветност и механичност у обредности најоштрије-исказује у најважнијем хришћанском богослужењу — литургији, и показује своју мучну силу не на самим световњацима. „У литургији латинској", вели руски протојереј Сеређински, који је изучавао католицизам не само из књига, него га је лично посматрао у својој служби за границом, „сваки је корак, сваки рад, сваки покрет и положај свештено н црквено-служитеља означен ситном подробношћу; од тога сва служба представља у себи целину хладних чисто механичких покрета тела, срачунаних тако речи математичком тачношћу". 3 У свему томе имаде красоте и спољашње величанствености своје врсте. Али, ио опасци другог руског богослова, „уветна красота и извештаченост свештених дејстава и покрета у латинском боо гослужењу не могу оправдати њихово мртвила и бездушност. Она који врше свештенодејствјављају се ту не као живи људи слични другим људима, с човечјим мислима и осећајима, тек расположенн и упућени по духу вере и цркве, — него као меканизми, које иокреће нека слепа еила, мимо њнхове свести и воље; обреди, које они обављају јављају се не као природни сиољашњи знаци истог духа, којим они морају бити оживљени, него као магичке формуле, које изазивају собом деловање више силе". 1 8 Правоелавное Обозр^ше 1860. новембар, етр. 376. 1 11)1с1еш.