Српски сион

С тр . 423.

Стварајући такову богослужбену зграду, богату ефектима сваке врсте, великолепношћу и блеском, римска је дрква остала верна својим основним начелима. Није ма како елучајно ностала та зграда; напротив се развиће црквеног култа у католидизму и љегов облик догађао под утедајем сасвим свесннх тенденција. Папство је тежило госнодству над црквом. Али управивши тој сврси сав свој рад, папство је заборавило, или, боље рећи, стало је занемаривати дух и срце верних. Отуда се и појавише у католичком богослужењу такове погодбе, к.оје стежу покрет религијозног осећаја, убијају живот духа. „Архитектура римске цркве, као пгго је говорио на својој смртној постељи нрви папа епохе Ирепорођаја, Никола V, мора чинити утисак на народ, скулптура мора тај утисак нојачати, а најпосле сликарство мора већ сасвим заслепити осећај људски". 2 То папино нризнање, чија, искреност и значај не могу бити подвргнути сумњи већ стога, што је оно као некакав завештај наследницима, показује заветне сврхе папства, да не може бити јасније. У својој тежњи за госиодством оно је хтело осленити и угушпти ум и религијозни осећај верних множином и разноврсношћу тих чисто спољашњих ефеката, које је могуће било створити ири помоћи вештина, привучених у службу цркви. Та је сврха била постигнута. Богослужење католицизма је уређено тако, да оно делује веома силно. Ал особито дубок утисак износе отуда случајнн посетиоци од иновераца, који тамо залазе, не да би извршили своје религијозне дужности, него из љубопитства и у .сврси да се упознају с католицизмом. Помпа и блесак католичког богослужења први пут просто занесу и поразе. Али не гледећп на сву дубину и снагу, први утисци, који се изнесу са католичког богослужења, лако се дају анализирати и њихова анализа показује, да се они, по своме садржају п карактеру, тек површно дотичу религијозног живота човековог и да католичка богослужбена иомпа не само не задовољава религијозне нотребе верних, него заглушује те потребе, успављује их. У католичком богослужењу побеђује и прикива за себе пажњу спољашњост, великолепност, блесак; а осим те спољашњости религијозни осећај нема на чему да се заусгави у католичком храму. 2 Т8с11аскег1. ЕуапјЈеИзсће Ро1еппк ое°;еп (Пе гопиасће КЈгсће. 8. 206. Оо1ћа, 1885.

Архитектура католичких храмова, слике, које се овде налазе заједно с ироизводима скулптурне вештине, музика, овде допуштена, најпосле раскошни и складни церемонијал заустављају пажњу самп по себи, задржавају полет мисли и осећаја к Богу и на тај начин, при најпогоднијим нриликама, рађају расположење блиско усхићењу, пре естетичком, него религијозном, а каткад просто расејавају ум и производе у срцу празнину. „Међу најважније недостатке савременог латинског богослужења, — вели руски свештеник К. Кустођпјев, који се упознао с католициемом тако!)е не тек из самих књига, него и личним искуством с почетка у Шпанији, а онда у Угарској, — може се убројати снољашњи ефекат, за који се употребљују сва средства. Привући за своја богослужења што је више могуће народа у цркву — ето за чим обично тежи латинско свештенство: да ли су то љубопитљиви гледаоди, или људи, који верују и траже у цркви религијозне утехе — то је за њега све једно. Али судећи по ономе што се види, можемо рећи, да заузето спољашњим уређењем обреда, тражи за своје цркве више беспослених и љубопитљивих људи, него верних. Латинско свештенство је пренело у своје цркве оно, што обично иривлачи народ у јавна позорншта : театралне декорације, артистичко осветљење, нретварање црквених песама у музику оперску и балску, ето чим латннско свештенство обично привлачи народ у цркве. Знаоцп музике, којп су бивали о празнику у цркви, свагда ће вам рећи, да су чули тамо некакову иолку, неку мазурку, некакови ригодон (кадрил по шиањолски) и арију из какове опере; није нам се једанпут догодило да слушамо овде у Мадриду познатог нам музикалног учитеља п да се у томе сами уверимо при посети мадридских цркава". 1 Тај одзив, као одзив православног свештеника, могу, дакако, назватн пристрасним и преувеличаним. Суровост и оштрину његову хтеће, разуме се, тумачити вероисповедним нредрасудама п полемичким заносом. Али ево одзпв професора Московског универзитета Буслајева, човека нотнуно удаљеног од конфесијоналних предубеђења, али који без сумње уме анализирати своје утиске и давати рачуна о њима „Волио сам, — приповеда он о времену свога живљења, доста дугог, 1 Православное Обозр15ше. 1864. Фебруар. Заграничне опаске, стр. 79.