Српски сион

С тр . 424.

„СРПСКИ

сион".

вр. 26.

у Италији, полазити римске дркве и упознао сам их, и изучио боље и подробније од Московских, али не баш из саме иобожности, иремда сам се у њима и усрдно молио, него, из ненаситне жеље да уживам у њиховом уметничком украсу, да шетам по њиховим високпм сводовима, бо и иховим капелама, или, по нашем, олтарима, ио њиховим ходницима и галеријама заносећи се днвним ироизводима сликарства, мозајика и скулптуре, што ме окружаваше са свију страна. Тада се храм за мене претварао у музеј уметничких реткости, и ја сам у интересима науке богатио количину свога знања новим фактима из историје вештине и старине. Волио сам да присуствујем ири црквеним обредима и раскошним церемонијама и чим сам се више заносио њиховом необичном новином, тим ми је јасније постојало уверење, да се римско катрличанство одликујеод православља не толико богословским догматима, колико својим угађањем човечјим слабостима и ћефовима, ловећи у своје мреже сујеверну паству дражима лепих вештина у украеу цркви и разним беспосленим варкама хитрих церемонија. Тада је храм постао за мене театралном иозорницом, а црквенослужитељи се претворише у веште глумце". 1 Из тих речи несумњиво излази, да у католичким храмовима, уз иреонтерећеност богослужбеног култа сваковрсним сјајем и блеском, вештпна и уметност заиста заслања собом религију. Научени професор не само да нема никакових вероисповедних антипатија протпв католицизма, него чак тврди, да међу католицизмом и православљем нема важних догматичких разлика. Не може га нико укорити ни да му недостаје побожности и религијозности. Напротив он је тражио у католичким храмовима задовољења својим религијозним потребама и ту се усрдно моли.о. А ипак из целине свих утисака, које даје католички храм, чини закључак, да богослужбено устројство католицизма, у место да нодиже мисао Богу, гуши и расејава религијозни осећај и до тог степена завлађује духовним расположењем човековим, да он, заслепљен сиољашњим блеском, не може већ да се ослободи од тих ефеката, којима је тако богат богослужбени култ римске цркве, и зауставља се на разматрању једине спољашњести, која заноси и очарава, али у исто време сво1 В11Стникт . Европм. 1891. јулц. Воспоминашн Бусласва, стр. 197. 198.

јим чарима не да да се човек задуби у тајне религије п да ее ирнбере умом и помислима у Богу. (Наставиће сс.) Поука на дан св. апостола Петра и Павла. За што свет мрзи и гопи мроповеднике истине и иравде Хрисгове ? Сви /?е омрзиути па в< с имеиа мога ради (Лук. 21, 11). Такову судбгшу прорече Госнод од Бога избраним ученицима Својима. Заиста, њих су мрзили, гоиили и ирогањали своји и туђинци, Јудеји и пезнабожци, иароди п власта. „Много иуша сам био у сшраху од разбојника, у страху од родбиие, у сшраху од незнабожаца, у сшраху у градовима, у страху у иустињи, у страху иа мору, у страху ме^у лажном браЛом: више сам се трудио, више сам боја тоднео, втие пута био сам у шамници, више тута сам долазио до сшраха смртнога и (2. Кор. 11, 23 и 26). „ Народ усшао Је на нас са силом, и војводе здеравши с нас хаљине заиоведтие да нас шибају " (Дел. ап. 16, 23). Тако описује свој живот један од слављених сада св апостола — Павле. Па за што су мрзили, гоиили и прогап.али ученике Христове? Јесу ли они доиста били безкорисии у друштву, јесу ли били тако и толико покварени и морално слаби, да их у друштву нису могли трпити и подпосити, нису ли испуљавали обвезаиости породичне, иису ли сносили дужности оиште, пису ли плаћали даиак држави? Јесу ли били ленштине и дангубе, јесу ли живили на рачуи других и на штету људима? Не, њих не беше достојап, по суду речи Божје, цео свет. Они су били за све углед и пример врлина; старали су се да угађају и угоде не себи, него ближњима; трудили се и борили се за срећу и добро човечанства; готови су били заложити и жртвовати све, шта више сам живот свој за спасење других. Божанственим учењем својим просветили су и обасјали су оне, који седе у тами и сеиу смртпоме; учили су све истинитом богопознању и богопоштовању. Кроз њихову епасоноспу, Богом задахнуту проповед друштва људска добише нови и бол^и жи-