Српски сион

Б р . 26

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 425.

вот, добар ред и поредак; установило се и утврдило се иа земљи само царство Божје — хришћанска Црква 11а какав је узрок те ошпте мржње савременика према Апо столима? Први ученици Христови и сви, који су пшли стопама њиховим, излагали су се онштој мржњи ради навешћивања речи истиие. ,,Ја им дадох реч Твоју и свет омрзну на њих' (Јов. 17, 14) рекао је Сам Господ Исус Христоо. Ученици Х ј>истови изобличавали су у проноведи својој лаж и заблуду, предрасуде и сујеверја, која су владала међу савременицима апо столским; изобличавање то није им срцу годило и распаљивало је у њима злобу против Апостола. Ученици Христови поучавали су и упућивали су савременике своје да живе свето, часно и ноштепо, да се не одају страстима и жељама, пего да их обуздавају и убијају; учили су их да чувају душу и тело у чистоћи, и да то пе каљају ничнм Таково ноучавање и упућивање било је блудпицима, робовима гиуспих страсти, нротивно и наоружало их против проповедника чистоте и светости. Ученици Христови оиомињали су савремепике, да не пријањају срцем к пролазпом богатству, да се не брину толико о добитку земаљских блага, која брзо пролазе, јер се благом од смрти не ће избавити, нити ће се сачувати на суду Бож.јем, и учили су их, да траже царства Божјега и нравде Његове, да се старају о добитку нобожности и нраведности, о вечном спасењу душе. Таково оиомињање и учење, људима, који су били страсни за богатством до тврдичлука, који су на богатство иолагали све своје паде, није се доиадало и узнемиривало их је до дна душе. Ученици Христови саветовали су савременике своје, да пе буду самољубиви, пего да украсе себе смиреношћу и кротошћу, да буду искрени и незавидљиви, да великодушио подносе увреде, беде и певоље, да се уздају на Бога и да се предаду ЈБеговој свесветој вољи. Такав савет ноказао се песиосан, људима, који су заражени били светском гордошћу, и нагнао их је, да плате саветницима својим нрезрењем, поругама, бојем, гоњењима и тамницом. У опште, сипови

века тога, следећи злим обичајима и ћудима света грешнога и нрељуботворпога, пазикпувши да проводе време у весељима чувственим и забавама светским, угађајући својим ниским страстима, без бојазии чинећи безакоња у мраку ноћном, далеко од погледа људскога, не само да нису волели видела Христова и да су бегали од њега, него желели би и желили су да га угасе, упиште; хладни су ирема свему што је свето и божанствено; иапрежу се умом својим да подвргну сумњи истину јеванђелскога учења; нрогањају проноведпике тога учења, гоие људе праведпе и иобожне, који живе хришћаиски. „ Памесшимо замке ираведнику, јер нам је на те рету и сутроти се делима нашим кори нас за грехе иротив закона, црни нас за грехе нашег васиишања. Он је иред нама обличење иомишљаја наших. Теш.ко нам је и гледати га, јер живот његов, не личи на живот других го различни су иушеви његови. Ои иосматра нас са мрзогиЛу и удаљава се од иутева наших као од нечисшоЛе. Огледајмо, јесу ли истините речи његове, искушајмо га бедом и мучењем, да иознамо смиреност његову и да видимо благосш његову, осудимо га на срамну смрт и . (Прем. Солом. 2, 12—20) Тако су мислили синови века тога за доба Соломунова, тако мисле они и свагда. Бадава би ми стали да се чудимо томе, да се међу савременицима Апостола и њихових прејемника налазило одл>уда, ие желећи ие само оценити ио достојанству, него н дрзнувши гонити и мучити такове мужеве, какви су били Петар и Павле и остали св. Апостоли, какви су били њихови св. ирејемници — насљедници: Игњатије Богоносац, Поликарп Смирнијски, Басилије Велики и Јован Златоусти, — мужеве, који су одани били Богу свим бићем својим, који су ревновали без престанка за славу св. имена РБеговог, који су љубили ближње до самопрегорења. Али то изгледа нама страно н непознато за то, што ми гледамо на дело из далека, што сматрамо укоре и обличење Апостола п њихових прејемника да се тичу других, а ие нас. Но кад загледамо боље у дело, то ћемо видети и разумети, да је све опо, што су говорили