Српски сион

С тр . 426.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 26.

Апостоли, наиерено и против иас, да се односи и нашем времену, да и од нас робови света; нлоти и гордости светске чине ие боље од савременика Аноетолских. И они проповеднику јеванђелске истине говоре: „одстуни од пас, путева твојих иећемо да знамо ! Оштра је реч твоја и ко је може еаслушати! •' Ирод је радо слушао беседу Јована Претече и са задовољством га је слушао, у многоме шта вшпе покоравао му се и много је чинио слушајуКм га (Марк. 6, 20). Али, кад је Јован Претеча изобличио ^адну страст његову, кад му је рекао: „не можеш ти имати жене Филииа брата својега, тада се Ирод разгњевио на Јовапа, бацио га у тамницу, а ио том му оцекао главу. Ма да сад нро поведнике речи Божје, исиоведнике имена Христова не муче као пре, разиим мукама, не бацају их међу зверове да их растрзају, не спаљују их на гломачама, не распињу на крстовима, али ипак гонити их и прогањати презрењем, поругама, клеветом, не престају и сада. Шта значи исмевање свештенства у данашње време? Шта значи погрђивање свепттенства у повипарству нашем? Шта значе речи, које често слушамо, како неки и неки тобоже просветитељи и усрећитељи нашега народа говоре: „свештенство и црква сеје мрак"; „свештенство затупљује народ и нречи га у напретку? - ' Није ли то гоњење избраника Божјих, није ли то норуга над служитељима речи иравде и истине, иад извршитељима тајана Божјпх? Чему да припишемо немарни одношај нашег српског народа према пастирима цркве — свештенству свом, које је свагда, као што нам историја сведочи, у свако доба, и у добру и у злу било пријатељ народа свога и његове среће и нанретка? Зар ие тој зависти, какву је нрорекао Хрисгос св. Апостолима и верним сљедбеницима Својим. г Лко свет на вас узмрзи, знајте да на мепе омрзну пре вас Кад бисте били од света, онда би свет своје љубио, а како нисше од свеша, него вас ја од свеша избрах, за то мрзи на вас свет. Опомињите се речи коју вам^ ја рекох: није слуга ве&и од госиодара својега. Ако мене изгнаше, вас Ие изгнаши; ако моју реч одржаше и

вашу &е одржати " (Јов. 15, 18—28), тако рече небесни Учитељ и Пастироначалник Христос. Видите — да је, мржња и гоњење ученика Христових, проповедника речи Божје, очевидна мржња и гоњење Самога Христа; п обратно, да је чуватн речи Апостола. сљедовати учењу пастира и учитеља Цркве Христове то исто, што и чувати, држати реч Самога Христа, сље довати учењу јевап^елском. Рећићете, тај се укор нас не тиче: ми смо иобожни нрема номену великих ироповедника речиБожије: суделујемо у нразновању Цркве у част и славу ирвоврховних апостола Петра и Павла; славимо њихове труде и нодвиге; иазимо и слушамо њи хово спасоносно учеи.е, које је у Јеванђељу и Апостолу. Но усрдно слушање проповеди јеванђелске и апостолске без сагласности са том проноведи поступака и дела својих, без подчињавања свога живота и рада заповестима и наређењима Христовим и Апостолским, много ли нам користи доноси? Никако. „Јер иред Богом нису праведнн оџи, који слушају закон, него се они оиравдати, који га шворе " (Рим. 2, 13), учи реч Божја. Ето и Јудејпи су подизали богате спомеиике пророцима и украшавали су гробове праведника, па је ли их похвалио Г оснсјд за то ? Није, јер украшавајући гробове ираведиика, пису се угледали на веру њихову и побожност; нису подражавали њиховом светом и праведном животу; зидајући гробове нророка, нису иснуњавали њихово учење, пису веровали у име Спаситеља света, којега су они навешћивали, пису примили Опога, Којега су сви старозаветни пророци и ираведпици желили видети и нису видели. Тако ће исто бити и с иама, ако ми, иоштујући помен св. Аностола устима, хвалећи њихове врлине нохвалним иесмама, не будемо угледали се па њихов живот, њихова богоугодна дела. „За нраведиике који живе на земл.и није мала хвала у усшима грешника, тим више је немила и неугодна, шта више увредљива је за оне, који живе и владају са Христом на небу светих" (Сир. 15, 9). Ево шта жели од својих иоштоватеља ан Павле: „ молим вас, бра~&о, угледајте се на мене као и ]а