Српски сион

Б р . 29.

„СРПС КИ СИОН ."

С тр . 473.

Но неку господу у Вршцу разгњевио је поетупак нојединих личности, на смислише ради њиховог некоректног и бесмисленог постуика, одмаздити и осветити се српској вироисповедној школи тамошњој. И учинише. Управни одбор вароши Вршца мало час споменутим закључком својим решио је: да се, 1 јануаром 1897 г., обустави и одузме српским вероисповедним школама у Вршцу досад издавани им принос из варошке благајне у сврху њиховог уздржавања, а да се исте школе пмају претворити у комуналне. Мотивација томе закључку била је у овоме: срнске вероисповедне школе у Вршну, приликом хиљадугодишње прославе Угарске, 27 маја (9 јуна) о. г. да нису нрославу одржале онако, као што је од више власти наређено било, него, као да су српска школска деца, бајаги у одрпаном оделу, хотимице, ради демонстраци.је, дошли на свечаност; надаље, да се деца у српским вероисповедним школама вршачким васпитају у непатријотском духу, и да те школе не одговарају прописима државннх школских закона, те се у њима не постизава ни успех из мађарског језика. Гравамина тешка, а према њима и мотивиција Но у колико истинита и довољна да оправдају бакључак унравног варошког одбора вршачког, види се из приложених овде нризнва. Честити Срби Вршчани кад су дознали за овакав закључак управног одбора сазвали су збор Срба Вршчана 9. (21.) јуна о, г., на ком су донели сходну резолуцију иоводом неоснованог и неоправданог закључка одборског. Кад је представништво вароши Вршца у својој седници донело закључак да прима закључак односно предлог унравног одбора варошког у ногледу срнских вероисповедних школа, Срби чланови варошког нретставништва поднели су одмахобразложени призив против закључка. Сриска православна црквена онштина поднела је призив у име своје. А као што су листови јавили, жалили су се против закључка варошког нретставннштва и Срби грађани вршачки, а епархијски школски одбор ремонстроваће иутем Школског Савета против незаконитог, самовластног и неонравданог закључка вршачког варошког претставништва. Ми смо уверени, да ће високо кр. угарско министарство спорну ствар објективно проучити и решити, те закону и ираву дати потпуну задовољштину. Да се штовани читаоци свестраније

упознаду са спорним питањем, а и злу не требало, доносимо односна два призива дословце. Призив који су Срби чланови варош. претставништва поднели вис. кр. угар. министарству унутрашњих иослова. Представништво кр. сл. вароши Вршца у својој редовној гл. скушнтини од 21. јуна 1896. год. донело је већииом гласова, а под бр. 103/ех 1896. закључак, којим се иредлог унравног одбора кр. сл. вароши Вршца, од 11 јула о. г. бр. 175., но коме би се овдашњим српскш вероисповедним школама из заједничких градских доходака нздаваио издржавање због тобожњег неучаствовања тих школа у миленијским свечаностима ускратити имало, —■ усваја, и то издржавање 1-впм јануаром 1897 год. ускраћује односно иза тога термина издржавање у течај ставља под условом, ако те школе свој вероисповедан карактер одбаце и у комуналне се нретворе. Па како ниже подписани чланови мањине репрезентанске, горњн предлог варошког управног одбора и позванн закључак већине вар. представнпштва скроз неумесним и неоправданим с-матрају, то смо слободни у отвореноме року поднети впсоком кр. уг. мннистарству за унутрашње нослове против позванога закључка репрезентантске већпне свој нрпзиву следећем. Неоправдан је нозванп закључак пре свега због тога, јер је донесен на основу и новодом предлога вар. управнога одбора, у чнји делокруг никако не снада судити о мерама што их је автономна школска област српско-нравославна у погледу прославе хпљадугодишњице донела. Је лп нпје лп школскн одбор вршачких српских правосл. вероисиоведннх школа налоге своје претпостављене епархпјске школске власти спровео, и просуђење тога, у колико их је спровео, јест по иајв. кр. рескрипту од 1868 год. као п по школској уредбп за срп. прав. веронсповедне школе од год. 1872 нзрични делокруг п компетенцнја предпостављене автономне области, а ми не нознајемо ни једнога наређења илн закона, којим би мунидниални одбори изнад дотичних автономних шк. областп као неки контролни органи постављенп били. Када норме, донесене обзиром на устројство ерп. православне митрополије карловачке, и државни закони изрично установљују одиосно признају автономне школске области, онда сљедствено и већ шрИсће призната је ту и сама компетенцпја тих области у руковању и располагању са тима школама, а у томе случају одпада н логично одпасти мора свако мешање других каквих фактора и свако мериторно решавање у животу н битисању тих шкода,