Српски сион

В р . 33

У осталом, ма да се у логичном одношају та свеза међу папизмом и Шшдие представља као могућна и природна, у истини се мора иризнати за проблематичну, јер у књижевности нема одређених и позитивних доказа за њу 1 Али не подлежи ни најмањој сумњи, да чим је Шшф1е постало опћпм веровањем западне дркве и чим је у папа нестало добре вол 3 е или авторитета, да засгупају делину и иеповређеност васељенског символа, да, су већ морали узети под своју заштиту ту допуну символу, која ма да првобитно није била створена нпти у Риму иити ио иницијативи иаиској, ипак је коначно ушла у састав вероисповедне системе заиадне дркве тек онда, кад је била призната у Риму, као факат свршен н неоспоран. Одрећи се од ПИо^не за папе би значило одрећи се иретензија на догматичку неиогрешивост. Већ је било много покушаја претресања вероисповедне системе католидизма и сваки иут се ири сличним иокушајима показало, да нападај на коју му драго делимичпу вероисповедну особину римске дркве води п негацији папске идеје и да негадија папске идеје води иотресу све вероисповедне системе католидизма, а особито оиих њених тачака, којима се римска дрква разликује од других вероисповедних облика Хришћанства. Из нокушаја те врсте, који иду у нрошле векове, довол^но је указати на реформацију XVI. века, која надмаша све пређашње црквено-нреобразовне покрете на заиаду како но својпм размерима, тако и по важности постигнутих резултата. Лутер је за,почео своју борбу против католицизма полемиком против индулгенција. Али та се полемика свршила стварањем сасвим нове вероисповедне системе, у којој је заједно са другим особинама католицизма бпла одбачена нанска идеја. У новије време су узели ирегресати систему католицизма тако звани старокатолици. Ј[() својим спољашњим размерима тај покрет није тако велик, као протестантизам, Зато, по своме унутрашњем значају и смислу, старокатолицизам се представља као нојава важнија, него сви црквено преобразовни иокрети, који су поникли на западу кад му драго пређе. 1 У колико нам је нозната литсратура нредмета, у опћим цртама ее указује на ту свезу иамеђу напеке идеје и Б1ш(Јпе у „ИравославиомЂ СобесЉдншЉ" 18(>4 г. део I стр. 40.

Негадија папске идеје чини излазну тачку Старокатолидизма. А резултати те негадије избијају сада у томе, што заједно с напском идејом Старокатолицизам одбацује и све оно, што је нарасло у системи католицизма под утецајем папства. Тим иутем је Старокатолицизам израдио себи своју особиту вероисноведну систему, која се битно разликује од оне, чију је коначну формулу установила римска дрква, правилније рећи — иапство, на ватиканском сабору. Алн вероисповедна система Отарокатолицизма, како је она обележена у најновије време, није нова система. Старокатолици не прона1)оше никаквих новотарија Напротив они поставише за своју задаћу само повратак оном веровању, кога се држала црква у перијоду седам васељенских сабора, пре в'ероиспо1ведног и црквеног раздељења међу истоком и западом. Као коначни резултат свега тога добија се, да с једне стране идеја, иапства одпста заузима централно место у системи католицизма и да се с друге стране мора одобравати здрав правац Старокатолицизма. С руског превео М. В. Јов.

Карактер вјере слијепца Јерихонеког. Св. Лука гл. XVШ. Неерећа, која толико пута задеси п унеерећи људеко биће, јест сл.еиоћа. Заиета, ко није оеје тио болни оејећај у ерцу евоме, гледајући оно етрого н мрачно чело; гледајући оне очи, које никмд не угледаше зраке божнјега евијетла и божцјега дана? Кога није заболило срце н утроба, ноематрајући онај израз лица, које не одаје никака трага, никака знака радоети? Несретни слијепци! Увијени тамним велом вјечите ноћи, (нта знате ви о васиони, шта знате о животу ? Хил>аде свијетова врвп и трепти над главом вашом, па дивите ли им се ви ? На небу свијетли миријаде звијезда, занаљене лучом Вјечнога; сипљу пријатно евијетло своје; говоре језиком пјесничким, рјечитим, побожним; а да ли га разумијете ви? СвиНе, иетина, сваког јутра еунце, извор живота, евјетиљка васионе; обасјава свијет, шаље топлоту и живот; ал само за вае је оно нијемо; еамо за вас пе има радости, еамо вас оетавл>а у ноћи вашој. Јадни елијенци! Ја вас жалим и боли ме за вама. Ал' има још и друга сл,епоћа, још тежа, још жалоенија, по ријечима божанске премудрости још чешћа, још