Српски сион

Број 33.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 549.

„Крај света". Читао сам прошле године.и у једном сриском листу где се, у једној белешки, вели: да ће се месеца марта (1896.) издати сензациони роман нод називом „ Крај света " на енглеском, Француском, руском, талијанском и немачком језику. Читајући иоменуту белешку, сетим се на једну латинску књигу која се у мојој библиотеци налази нод овим називом: „Рабсдса1и8 Соп1гоуег8Јагит Тћео1о§1сагит — Рег Јоћаппет РгМеаих. Наис! ћ,а рпс!ет арис! ОхоП1еп8е§ 8. Т. РгоГевзогет Ре§-шт, е1 ро81еа Ер18сорит АИ^огтепбет." Није нигде забележено у овој књизи: где је и кад је штампана? А мајушни онај простор, на ком се обично место и година ставља, испуњен је са овим цитатом: „Јоћ. VI. V. 12." (И кад се паситише, рече ученицима својим: скуиите комаде што претекоше да ништа не пропадне.) Номенута латинска књига почиње са страном 527-ом а свршава се са страном 732-ом. Из овога без сумље сљеди: да је ова књига наставак ирећашње књиге, коју ја немам. У овој књизи на стр. 702—703. налази се VII. питање на латинском језику овако: „(^иаевИо VII. Ап типс1и8 Мс у1§1МИб рег иШтат сопћадтаИопет 811, ашпћПапДив? (Хоће ли се овај видљиви свет последњим огњем уништити?) Нисац озбиљно тврди, да ће се уништити, а тврдњу. своју поткрепљује са разним цитатима из св. писма. Наиме он се позива на ове наводе из св. писма: „Али ти си тај исти и године твоје не ће истећи: (Псал. 102. ст. 27.) „Синови ће слуга твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем твојим" (Исал. 102. ст. 28.) „А кад вели: нов завет, први начини ветхијем; а што је ветхо и остарело, близу је краја." (Јеврејем гл. 8. ст. 13.) „Нодигните к небу очи своје и ногледајте доле на земљу; јер ће небеса ишчезнути као дим и земља ће као хаљина оветшати, и који на њој жнве помреће такођер; а спасење ће моје остати до вска, и правде моје неће нестати". (Ис. гл. 51. ст. 6.) „Јер, гле, ја ћу створити нова небеса и нову земљу, и што је нрије било неће се помињати, гшти ће на ум долазити". (Ис. гл. 65. ст. 17.) „Небо и земља проћи ће, али речи моје неће проћи". (Мат. гл. 24. ст. 35.)

„Нама који не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види, за време, а оно што се не види, вјечно. (Коринћ. гл. 4. ст. 18.) „И ноћи тамо неће бити, и неће потребовати видела од жишка, ни видела сунчанога, јер ће их обасјавати Господ Бог: и цареваће ва век века". (Откривење св. Јована гл. 22. ст. 5.) „И видех небо ново и земљу нову; јер прво небо и прва земља прођоше, и мора више нема." (Откр Јованово гл. 21. ст. 1.) „Али ће доћи дан Господњи као лупеж ноћу, у који ће небеса с хуком проћи, а стихије ће се од ватре распасти, а земл.а и дела што су на њој изгореће". (Петр. гл. 3. ст. 10) „Јер овде немамо града који ће остати, него тражимо онај који ће доћи". (Јевр. гл. 13. ст. 14.) „Од селе докле буде земље, не ће нестајати усева ни жетве, студени ни врућине, лета ни зиме. дана ни ноћи" (Прва књ. Мојсијева гл. 8. ст. 22.) „Небо је небо Господње, а земл>у је дао синовима човечијим" (Псал 115. ст. 16.) •* За своје доба чувени негда теолог и писац горње расправе Придо, како читамо, озбиљно тврди: да ће се овај видљиви свет последњим огњем уништити, ал ни из далека нам не рече, а још мање из св. писма наговести: колико милиона година од прилике има овај видљиви свет јоште постојати?! С тога држим да народи снокојно могу проводити свемогућим Творцем одређене им дане живота свога, те из дубине с.рца свога вазда вапијати: Слава на висини Богу, и на земЛ)И мир, међу људима добра воља. (Лука гл. 2 ст. 14.) * У једној књизи год. 1635. у Амстердаму штампаној, нод називом „1)е8рега1а Саи8а Рара1и8" на стр. 687 спомиње се писац горње раснраве Придо, као учени теолог, а како ис.ти Придо у горњој својој књизи „Б"а8с1си]|18 Соп1;тоуетагит Тћео1о§1сагит и т. д. у предговору к читаоцима на стр. 530. баш на завршетку примећује да је он у време када је номенуто дело писао био већ преко седамдесет година стар, („Е1 ћос 1етроге р1иб<1иат зерШа^епагшб"), то ће по свој прилици бити, да је негда учени теолог и нисац горње расправе, Придо, живио између год. 1555—1630. Српски Ковин, Макскм Лудаји!,