Српски сион

Стр. 550.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 33.

Радња св. Синода буковинско-далматинске митрополије. Његово ц. и кр. ап. Величанстно врховном одлуком од • 26. јуна 1.896. најмилостивије се удостојило примити на највише знање закључке св. Синода Вуковинско-Далматинске митроиолије, држаиога 4., 8. и 9. априла 1896. у цркви св. Тројице у Бечу. Ово су ти Синодски заклучци, којејеиелики и правдољубиви наш Цар и Краљ нремилостивр изволио узети на Царско Своје знање: I. Поводом нитања о јп§ а<1 рагосМаз Далматинских манастира; Крке, Круие и Драговића, св. Синод је закључио: , Узимајућм у обзир важну чињеницу, што у Далматинској енархијн данас је врло оскудан број кандидата свјетовнога свештенства, и даље, што су поменути манастири сиромашни и од братије, која јс на одпосним парохијама, добивају годишњу припомоћ за своје уздржање, — иризнати истим манастирима за сада, и док сс данашње прилике нс нобол.шају, уживање досадањега права на извјссне иарохије, али то у строгој зависности од еп. Консисторије Задарске, која ће за сваки посебни случај одлучивати о способности дотичнога калуђера за парохијску службу и по својој ће увиђагшости одређивати и дизати калуђере са парохија." II. На пријаву преосв. епископа Далматинског госп Никодима о вјерским агитацијама унијатскога клира нротиву нравосл. цркве у Далмацији, св. Синод ј® закључио: л 3а сада пријаву ову примити на знање; а за случај да бп се те агитације поновиле, високопреосвештени госп. Митроиолит заискаће иомоћ од високог ц. кр. Министарства богочасти и наставс, а нрп потреби обратиће се нреиокорним извјешћем п на Његово ц. и кр. аи. Величанство молећи Царску заштиту правоелавној цркви у Далмацији." III. Поводом оспоренога од ц кр. Владе наслова наше вјере „православном", п то нриликом штампања у Бечу двије литургичке кн.иге за Далмацију, св. Синод је закључио: „Пошто је чл. 2. §. 14. Синодскога устава, удостојеног врховног Царског одобрења 21. августа 1884., одређсно, да у дјело'круг митроиолијског Синода спада „надзирање литургичке обредности . . . сходно опћим богослужбепим установама иравославне источне цркве (<1ег огг,ћо(1охеп опеп1аНбсћеп КЧгеће/', то само по гсбп слијсди, да и печатање поменутих литургичких књига за Дал-

мацију м<1ра стојатп у зависности од одобрења православно-источног епископа, односно, а|)хијепископа и митрополпта, јер кад би се изоставио иаслов „нравославпо иеточли", тада би тијем исте књиге биле стигматнзиране као неправославне, и с тога св. Синод ни под којим начииом не допушта, да изостанс из истих књига наслов „православпо-источни." * IV. Услијед отписа високог ц. кр. Министарства богочасти п наставе од 1!(. септембра 1892. бр 718. о установл.ен.у иоједииих православних парохија за православне, који се, ван епархија буковинске и далматинскпх. палазе у дотичним провинцијама Цислитавске иоловнне Монархије, св. Синод је " зџкључио: „Мзјавитп високом ц. к. Министарству, да са црквенога гледишта ништа не стоји на нуту, да се установе еамосталне парохије у Прагу, Грацу и Бојанцима (у Крањској), и да се дотичним иаросима новјери душестаратељска служба за све иравославне у оиће, који се налазе у Цислитавеким провинцијама, ван Вуковине и Далмације. Путне трошкове за вршеп.е те службс у одиоспим провинцијама имаће да иодмирују дотични, који имају потре^у од те службе, оеим случаја ако надлежни пароси не добивају за то награду из државне благајне. Подрећеност истих пароха једној или другој архипастирској јурисдикцији биће утврђена тада, кад државна власт одреди, да лп ће се и које парохије имати да установе." V. На питање о потреби да се законом одреде спол.ашњи правнп односи православне цркве у Цислитавском дијелу ове монархије; ношто.је истакнуто, да у погледу надлежноети и дјелокруга, како црквене власти, тако и црквених општина, у спол.ашњим правним иитањима чеето се разне сумње показују, п што је при једном конкретном случају ц. к. Влада исказала, да бп се уставним нутем имала утврдити законска наређења о спољашњим правним односима православне цркве у држави, и то у емислу чл. 15. државиог основпог закона 21 децембра 1867.; иошто сс даље пстакло, да у смислу поменутога чланка државног основног закона издана су већ законска наређења о спол,ашњим нравним односима за римокатоличку п за нротесташску вјероисновест, на чак и за израелитску, — св. Синод је закључио: „Нацрт уетава о спол.ашним прав* Услијсд овога закључка синодскога д. к. Влада одустала Је од истакнутога односногд свога осиорсља (Мин. отпис 3. јуна 1896. 6 ј ). 1342).