Српски сион

Вг. 33.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 5~>1.

ним односима правоелавне дркве у Цислитавском дијелу Аустро-угарске монархије одмах саставити, те исти устав саопћити на односно мишљење консисторијама: Черновицкој, Задарској п Которској, и за тијем о томе уставу вијећати на нрвом Сииодском засједању и конкретни предлог о томе поднијети ц. к. Влади." VI. Истакнуто је питање о потреби опћег православног Сииода за сву православну цркву у Аустро-Угарској монархији, и пошто се узело у обзир, да се ово питање већ од више година покренуло и да ц. к. Влада еије ни у начелу противна, да се састави такав опћи иравославни Синод св. Синод је закључио: „Покренути код ц. к. Владе одмах иитање о уређењу опћег Синода за сву правоелавну цркву Аустро-Угарске Ш момархије и порадити, да се исто питање чим г прије ријеши." | VII. Послије вијећања о иотреби, да се уреде односи православних војених свештеника у Аустро-Угарској и да се стане на пут дапашњем анормалпом иоложају тих свештеника у војсци, св. Синод је закључио: „Замолити високу Владу, да ово питање ријеши на начин, да православни војени свештеници у Аустро-Угарској буду самостанни онако, као гато су римокатолички и протестантски и да не Оуду, као до сада, иотчињени духовном вођењу римокатоличких власти." VIII. На иошљетку св. Синод је закључио: ,У смислу §. 20. Синодскога устава саставити одмах унутрашњи Синодски пословник, који ће оиредјелити поступак при Синодским вијећањима и установити сталну норму нри вођењу и обављању иос-лова, који по истом уставу спадају у надлежност митроиолијске власти." Као што дознајемо из поузданога изиора, св. Синод ће се састати у ироЈвеће 1897. године, да. конкретира односпе своје предлоге и оствари донесене на овогодишњем засједању закључке. ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш К Е. (На дан св. Преображења). У славу божју и у славу п])ештшп.ег рођен даиа, Његова дарског и апостолског краљевског Величапства, премилостивог нам цара и краља Ф-ранца Јосифа П/ктг, служила је Његова Светош, св. Патријарх Георгцје свечану литургију, уз саслужење г.г. архиман-

дрита беочипског Платона Телечког, протојереја Јована Јеремића, протосинђела Лукијана Богдановића, јереја Јована Живковића, јеромонаха Илариона Зеремског, јереја Стевана Јовића и јеромонаха Никанора Чалошевића, те архиђакона Димитрија Бранковића, иротоћакона Георгија Летића и ђакона Ивана Маширевића. Но свршеној литургији и освећењу грожђа, богослужено је молебствије за Његово Величанство, нри којем учествоваху још два пароха карловачка протојереј и адмипистратор протопрезвитерата Василије Копстантиновић и Георгије Поповић. Саборна црква је била пуна лојалног карловачког грађанства са представницима свију овде власти, просветних завода и корпорација. Ио свршеном богослужењу примила је Његова Светост, преузвишени госиодии Пашријарх Георгиџ у свечаној дворској дворани најпонизнију честитку превишњем рођен-дану Његова Величанства У име грађанства карловачког, свештенства, нредставника власти, просветних завода и корпорација, честитку је изрекао градоначалник г. Светозар А. Јанковић, уз молбу, да Његова Светост благоизволи и ове године, а на дан превишњег рођеп-дана бити пред превишњим нрестолом тумач непоколебиве им верности и оданости Његову Величанству премилостивом кра.т.у Францу Јосифу Првом , нревишњем Му престолу и прејасноме дому. Присутни су бурним клнцањем: Живило Његово Величанство нронратили изјављену честитку. Ти усклици су тако исто поновљени и носле одговора Његове Светости. У ] /а2 сах. био је свечан обед у патријарашком двору, у славу нревишњег рођен-дана Његова Величанства, при којем је Његова Свешосш нодигла одушевљену здравицу у здравље и славу Његова Величансшва која је здравица нрихваћеиа бурним усклицима: Живило Његово Величанство и иевањем „многаја љета," а изван двора, нопраћена је звонењем звона и грувањем прангија. У очи иревишњег рођен-дапа био је град осветљен, а особито патријарашки двор. У 8 сати у вече звонила су звона