Српски сион

с тр . 566.

„орпски сион: и

б р . 34.

љева, јер су незнабошди Израиљћане у вери свагда превазилазили. Тако иа иример: погледамо ли умним очима својима на само рођење Хрш&ово, то ћемо увидети, како незнабожачки цареви са највећом жудњом долазе на поклонење у пеленама повијеном Цару небесноме и као Господу своме приносе му дарове: злато, ливан и смирну; дочим нак Јудеји у исто доба збуњују се и нлагие, као што и вели св. Јеванђеље: „Ирод се уплаши и сав Јерусалим с њим" (Мат 2. 3), и за то после тога „посла те нобише сву децу но Битлејему и по свој околини његовој од две године и ниже (Мат. 2, 16), како би међу њима и Христа погубио. Посмотримо ли нак даље живот Христов, уверићемо се, да пезнабошци признају божаство у Христу, јер када видеше многе силе и чудеса Н>егова, признаше, да таково шта обичан човек чинити не може. Тако Грци траже Христа, Самарјани Му верују, а Јудеји на против с дана на дан све се више на РБега гњевом раепаљују. Када они чуше да ]е Христос раслабљеиом грехе опростио говоре: „онај хули на Бога" (Мат. 9, 3). Када видеше да бесове из људи гони, то они тумаче овако: „Овај друкчије не изгони ђавола до помоћу Велзевула кнеза ђаволскога" (Мат. 12, 14). Када видеше слепца од рођења, како је божаственом силом Христовом исцељен, то га они гоне да затаји то славно чудо Христово, а самога Христа називају грешником, са овим речима: „подај Богу славу; ми знамо да је човек овај грешан" (Јов. 9, 24). Наиослетку, када никаквим лукавством и сплеткама не могоше славу Христову уништити; то архијереји и Фарисеји дошавши у синагогу на збор и договор рекоше: „Шта ћемо чинити? Човек овај чини многа чудеса. Ако га оставимо тако, сви ће га веровати" (Јов. 11. 47, 48). „Видите да ништа не помаже?Гле свет иде за њим" (Јов. 12. 19). И тада на томе збору закључише да убију Исуса. Први је КајаФа, ноглавар свештенички, поткрепио тај закључак са овим речима: „И ие мислите да је нама боље, да један човек умре за народ" (Јов. 11. 50). То је, дакле истина да у Јудејима није био толики и такови

жар вере. колики је и какови је исти, свом јачином својом у незнабошцима иламтео. И зар их за то не треба стид да обузима ? ! Но да ли стид тај, православни Хришћапи, и до нас не допире, да ли се речи Христове и на пас не односе?! Јер и ми носимо на себи име новоизабранога Израил>а. Па сада, љубазни моји, пажљиво иромотримо у овој беседи нашој: да ли је наша вера такова, да би се ми с њоме иред осталим народима нохвалити могли ?! Но можда ће ко год одмах у самоме почетку ове беседе моје рећи: гле другог Дијогена! Он је у сред дана са свећом између људи тражио човека; а овај међу вернима стоји, на тражи веру њихову. Почем поменути Јудеји нису би.нг неверни Богу, но свагда су се хвалили и овако говорили: „Ми оца једпога имамо Бога" ; то можда је и о њима Христос казао: „ни во 1зраилн то/1ики в'к(Ж1 швр'кто\-х " Но оставимо ми сада иа страну свако противречје, те прво у св. Писму сведочанства нотражимо, кроз која човек заиста и веру своју засведочити може И гле на1.и ћемо два сведочанства! Једно у речима аиостола Павла који каже: „јер се срцем верује за нравду, а устима се нрчзпаје за спасење" (к. римљ. 10 10). А за тим и сам Спаситељ вели: „ А који год нризна мене пред људима, признаћу и ја п.ега пред Оцем својим" (Мат. 10, 32). А аиостол Петар у својој првој послаиици нише: „Господа Бога светите у срцима својима, а будите свагда готови па одговор свакоме који вас запита за ваше надање" (I. Петр. 3. 15). Друго сведочанство налазимо ми у посланици св. апо.стола Јакова који вели: „покажи ми веру своју из дела својих" (гл 2. 28). А те речи потврђује и сам Спаситељ иаш, јер својим ученицима препоручује међусобну љубав са овим речима: „По том ће сви нозпати да Сте моји учеиици ако узимате л,убав међу собом" (Јов. 13. 35). Па када смо, богољубазни Хришћани, оба ова сведочанства у своје расуђење узели, то сада ногледајмо по свету да видимо, колико је у њему верних слугу божјих. П одмах на први ноглед угледа-