Српски сион

С тр . 568.

„СР11СКИ СИОН."

Б р . 34

прилагођавају моралним добрим делима и то у толико, у колико иста не бивају од вере и каква су дела још негда, по самом природном закону и сами незнабошци чинили, И напослетку неки ове речи апостолове разуму тако: да почетак оправдања човечјег зависи само од једине вере, а савршено нак оправдање његово зависи и од дела. И ово је све истина. Јер церемонијална дела заиста не могу оправдати човека, на за то их апостол на другом месту у својој посланици одбацује те вели: ,.јер и Христу Исусу нити што помаже обрезање ни необрезање, но вера, која кроз љубав ради" (Гал. 5. 6). Дела пак, која без вере бивају, исто тако апостол не уважава и њима се човек такођер оиравдати не може, као што и вели: .,а без вере није могуће угодити Богу" (Јевр. 11, 6). А ночетак оправдања вером, изражава апостол у овим речима: „оиравдавши се дакле вером, имамо мир с Богом кроз Господа свога Исуса Христа" (к. Римљ. 5. 1). А када пак човек веру своју и добрим делима засведочи; онда нотпуно и савршено оправдање постизава. Као што о томе и аностол сведочи: ,,пред Богом нису нраведни они који слушају закон, него ће се они оправдати који га творе (к. римљ. 2. 13). Погледајмо сада, нравославпи Хришћани, сваки на себе самог и запитајмо се да ли и ми имамо оно друго обележје вере своје? Може ли ко год из дела наншх увидети праву и истиниту веру нашу? Одговорићемо примером: Када би се у свету појавио какав пови, непознати човек, те би зажелео да дозна које је ирава вера. Па у тој иамери, да то дозна, прошавши кроз све незпабожачке иределе, напослетку да дође и код нас; у уверивши се из речи наших, да ми верујемо у једнога и истинитог Бога п да је вера наша нравославна, још би требао и сведочанства о делима нашим. Помислите, какве би ми њему тада доказе о делима својима показали? Ми би га без сумње упозорили прво, на наше честе иостове; но он би нам на то одговорио: то сам много такових случајева видео и из повеснице незнабожачких народа. Тако сам видео циничног ФилозоФа

где се травом храни, видео сам Галена како за целога века свога строго дјеталан живот нроводи, видео сам Ииократа како ни^да сит од стола свога ие устаје. Зар ви не можете мени што особитије иоказати? Ми би га опет днље унозорили на тамјап, свеће и друге ствари, које у цркву божју доносимо; но он се и с тиме не би задо вољио, него би рекао: све је то нохвално, али много томе сличнога видео сам ја и код незнабожаца; па с тога иевидим у чему се ви разликујете од њих. Покажите ви мени ако можете, вашу добру веру потврђему са добрим животом вашим. Па шта ћемо ми тада? Зар пас неће стид обузети, а савест нашу велики зазор уздрмати? Јер је то истина, ми не знамо, шта би му на ТО одговорили. (Свршићесе)

Оруђе против данашњег духа времена. Мото: „Ни једно добро на свету није веће, од хришћанске религије." (св. Августин) Не морамо се ни бојати, да ће нам се нека нретерана ревност нребацити, ако отворено изјавимо, да се начпн мишљења данашњег времена о хришћанској религији одаје индиферентизму и очпгледном омаловажавању. — Или коме би данашњи дух времена био неиознат, па да није искусио још, како се прнметно умножава број оних, који отворено говоре, да је све једно то, бпо човек Хришћанин или не, припадао којој црквеној заједници илп не, да човек н без хришћанске религије може да буде поштен, добар грађанин и частољубнв. — Коме није нознато, да данас пиа доста такових залуталих умова, који се не стиде, о јединој спасавајућој Христовој вери н учењу с подсмехом, нрезирањем и нонижењем говорити и писаги, те све силе свога ограниченог ума употребити на то, да зе са свима могућим ништавим средствима боре против Христове вере II својпм безбожним списима трују п одвраћају оне Хришћане, који се у вери својој почели колебати, па се од срца радују, кад своју цељ н иостигну. — Коме није познато, да има данас већ — а кра.ј нових рефорама биће их II више — бе?божника, који би, да им је могуће и да су у власти, срушили