Српски сион

Број 35.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 588.

губљен буде; а код нас данас ретка је беседа, ретка је н реч, која није лажју номешана. Је л' код земаљских судова иравда? Ах! о томе би још одавно ћутатп ваљало. У осталом ми у томе морамо копачно уступити првенство незнабошцима. Они су занста правду силно љубили. Тако када је једап нут Бијапт једног човека на смрт осудио, то се он заплакао ради несреће његове; а други иеко запитао га је: За што плачеш? Од твоје воље зависи да га осудиш или ослободиш. Но ои је одговорио : лакше је и највећа страдања претриети, него ли од правде одступити, то је бедније и од саме смрти. Залевк је зановедио да се по закону и његов рођени сип ослепи за то што је у прељуби ухваћеи био. Народ га је дуго молио, да се смилује на сина свога, но оп никако не хтеде молбу њихову нослушати; него је одмах дао сииу своме једно око извадитн, а друго око уместо њему, себи је ископао, да би тако правда нотпуно испуњена била. Има ли мећу нама Хришћанима толике и такове ревпости у нравди ? Данас они који су бедии, прогоњени, оклеветани, не могу да пађу правде овде међу иама на земљи. За то сви они нодижу руке своје к небу те уздишу за оном неизмењеном, неизреченом и вечном правдом небесном па говоре: 0, иравдо, правдо, која озго на све нас гледиш! Не видиш ли да ми без тебе сасвим без номоћи остајемо? Нема никога ко би нас избавио од увреда, нема ко би иас заштитио од злобе и клевете! Погледај како од тебе ностављеие судије, по речима пророка твога Амоса: „продају нраведника за новце и убогога за једне опанке" (Амос. 2. 6). Дођи дакле ти сама на наш суд! А правда, кроз пророка Малахију одазива се са овим речима: „И доћи ћу к вама па суд и бићу брз сведок нротиву оних, који закидају удовици и сироти и дошљаку криво чине и ие боје се мене" (Малахија 3, 5) И то је долазак небеске и вечне правде иа земљу. 0, како ће тада загорчати свима неправедним судијама земаљским! Ми би даље хтели да своје благочашће и другим врлинама оправдамо; но и ту би

се ми свагда пред незнабошцима ностидели. Јер оии, по сведочби аиостола: „не имајући закона сами од себе чине што је по закону" (Римљ. 2. 14). А је л' тако код пас? Није, — но баш сасвим противно. На нас могу се односити ове речи истог апостола: „гле, ти се зовеш (Хришћаиин), а ослањаш се на закон, и хвалиш се Богом, и познајеш вољу, и избираш што је боље, јер си научен од закона' 1 (Римљ. 2. 17, 18)4 Па како онда ти? „који се хвалиш законом, а престуном закона срамотиш Бога" (Римљ. 2. 28). Зар се на нас не може односИти опа жалба, коју је цар и пророк Давид исказао: „рече безумник у срцу свом: нема Бога; неваљали су, гадна су дела њихова; нема никога добро да твори" (нсал. 14. 1.). И заиста, иравославни Хришћани, где су крађе, грабежи и убиства? Код нас Хришћана. Где су прељубе, облагивања и мржње? Еод нас Хришћана. Где је сребро.љубље, пијанство и неумереност ? Код нас Хришћана. Па је ли то вера иаша. је л то Хришћанство. је л то истинито благочашће иаше ? Нека сваки од нас расуди: зар ми ио томе нисмо слични ономе ангелу лаодикијске цркве који се у откривењу спомиње, и који је о себи овако гордо говорио: „богат сам н обогатио сам се, и ништа ие потребујем; а не знаш да си ти несрећан, и невољан и сиромах, и слеп, и го" (3. 17). Тако се ето и ми називамо Хришћанима, а но делима својима гори смо и од самих незнабожаца. Поносимо се титулом иравоверја, а веру своју само у устима носимо. Хвалимо се богатством благодати божје, коју смо кроз заслуге Христове задобили; а у самој ствари изгубили смо ту благодат ради безакоња својих, те смо тако сиромашни, слепи и нагп, Јер шта је титула без ствари? Шта је име без дела? Ништа друго, до ли само содомска јабука, сиоља врло лепа и красна, а изпутра гњила и трула; — ништа друго до ли само окречени гроб, споља велељепан а унутра иак нун мртвачки костију и сваке печистоте.. Када је св. Јован Богослов у руци оне велике вавилонске блуднице видео неку лену златну чашу, то је помислио, да се нрема њезиној вредиости и драгоцени неки