Српски сион

Стр. 586

„СРПСКИ СИОН. ц

Бр. 35

те тлме одржава себичност и грамзљивосг, највеће непријатеље друштвеног живота, извор свију страсти и норока — у шкрину. — Она т. ј. вера усађује сваком појединду оданост к позиву свом, дарежљивост и милосрђе. Она налаже иотчињенима покорност п верност, претпоегављенима иак понизност, нлеменитосг и милосрђе. — Она ствара радене грађане, добре занаџије и трговце, искрене и одане браниоде домовини. Једном речи, она узрокује да је Хришћанин сваки оно што треба да је и што по дужности својој треба да буде. Заиста није ни могуће другче: јер човек, који се ио законима и науци Христове вере влада и држи, тај за цело бива веран, одан и добар поданик, срећан п задовољан грађанин. Но још више! Хришканска религија: домуњава гра{/тске законе и сматра иеауњавање ших закопа за најсветију поданичку дужпост — Хришћанска религија кориснија је и делотворнија од ма какве државне управе, јер она чини да њени иосљедоватељи и тамо благо и правично поступају, камо снага људских закона ни донрети не може. — Оно не може се опорећи, да грађански закони многе невоље и несреће уклониту могу; ипак 'све људске. потребе и тежње ни близу не могу задовољити. — Морао би човек против свог искуства говорити, кад би грађанским законима толику силу и моћ ирииисати хтео. Има хиљадама зла, које нам живот наш огорчавају, и које се никаквим грађ. законима ирепречити не могу. Има хиљаду начина, по којиаа сваки поданик зло чинити може, без да га рука људске правичности достићи може, ако га сама вера за добро не придобије. — Или како се мисли грађ. законима уклонити свако оно зло које нам се злобом и иакошћу хрђавих људи наноси? — Државни закони имају на уму и пред очима само сиољашње деловање својих грађана; а инак свако зло потиче из срца. Мора-ју дакле слободној вољи одушке да дају и тек им сила тамо доиире, где страсти увелико избијају на новршину стварајући немнр и неред. И у таким нриликама обично је задоцњен п без користи сваки покушај. Јер необуздане страсти нити је законодавство кадро уклонити са казнама, а још мање кадра је ред увести с похвалама и наградама. Страст је чисто јача, него бојазан од казни,

јер кад нлаховита страст људе обузме, никад с посљедицама не рачунају. Зар нема такових људи, који само да задовоље својим страстима, пркосе посљедицама и не осврћу се на њих? Зар нема људп, које већма дражи нада на какав добит, него бојазан од могуће казни ? Зар се неће број такових људи све већма множити, ако вера њихону савест не буде одржавала? Иа кад законп државни нису кадри да са, човечјом вољом уирављају, то ће ваљда награђивањем моћи постићи? —- Још мање! Јер шта је кадро законодавство наградити? Само спољашња деловања. — Ирава и истинита врлина не може се наградити, јер она има узвишенијих и племенитијих цељи, ношто нначе не би била. врлина. Оно би данас било чудо, кад би награда и признање постигла нравог и достојног човека, обнчно она лицемере снађе, те тако врло често од доброг човека створе лицемерника. Да се дакле ред и мир одржати могу; не достижу г ађ. законн ни близу, већ је нотребно поред тог закона имати и такав, који ће кадар бити страсти и наклоности к злу обуздати. — Осим државно1 закона мсра постојати још један закон, а то је религија, јер само је она, кадра улити поштовање у поданике нрема васколиком иостојећем иоретку, она је само онај темељни камен, на коме се сав друштвени ред и мир, срећа и благостање целе државе, као и сваког појединца — одржава. Како би јаднн и жалосни изгледалп мн људи на овој земљи и поред најбоље самоуправе, кад Христова вера својом узвишеном науком не би на срца људска утецала. Како је важна, како силна Христова наука но грађански живот наш? Велика ова иотреба Хришћанске религпје у грађанеком животу нашем изискује од нас. и озбиљне и важне дужности. Ако смо ради дакле, да Христова наука и плодом уроди и да она опште припозната буде; ако смо о томе уверени, да хршћанска религија таку огромну важност има по грађанскп жнвот наш, то се онда морамо: од нерелигиозних дела и ствари клонити. — Одавно већ у свету постоји то нлеменито подузеће, да се истина хришћанске религије очигледно исиитује и доказује, да се истинита вера од иритворне разликом изводи, то је велим, давнапгња цељ племенитих и добрих хришћанских