Српски сион

Број 36.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 601.

рет, сузе су му умириле душу, пробудиле су му веру и наду на Бога, који ће га исцелити и здравље му повратити. Такове су ето сузе, што их жалост лије Оне су у свакој прилици од велике користи људима. Оие умањују тугу, ублажују боле, олакшавају терет, буде веру и паду у Бога. Али се треба чувати оиих суза, кад ближњи на нас плаче. кад му отимамо добро његово и гонимо га, јер ће нам те сузе одмаздити вечна правда Божја. Жалост та нашег ближњег биће њему на радост и утеху, а нама на пропаст. Уз ове сузе тесно су везане сузе саучешћа Саучешће је једна од најлепших врлина човекових. Оноје осим тога и верна слика душе његове. Оно указује иа љубав његову према ближњем, а с тим и на љубав према Богу. Човек који нема саучешћа у невољи ближњег, нема пи љубави. ВБегово је срце каменита сгеиа, на којој ни једна племепита биљка ие може успевати. Сузе, које саучешће лије јесу драгоцени бисер у очима Хришћанина. Оне су небесна роса, која оживљује клонуло пвеће вере, љубави и наде у грудима нашег ближњег. Сами знате, како вам слатко пада саучешће. Кад сте жалосни и нлачете па има неко, да вас теши и да с вама заједно нлаче, чини вам се, да се туга ваша у но лак смањила. Кад сте гоњени, кад страда те за пра Бога, кад вам сузе на ненравду људску заклањају сваки видик и доводе вас до очајања, па кад има неко, да с вама заједно нлаче, ви полагано долазите себи, у вама се буди нада на милост Божју, да ће вам се јади олакшати а виновнике суза ваших, да ће ностнћи заслужена казна. „Браћо ! Ми смо многи једно тело у Христу а по себи смо уди једаи другоме (Рим. 12, 5). Ми смо тело Христово и уди међу собом (I Кор. 12, 27). И ако страда један уд, с њим страдају сви уди, а ако ли се један уд слави, с њиме се радују сви уди (I Кор. 12, 26). За то, браћо, љубав братска да остане међу вама (Јевр. 13, 1). Братском љубављу будите јецан другоме љубазни (Рим 12, 10). Радујте се с радосиима а нлачите с нлачцима (Рим 12, 15). Али љубав ваша да

не буде лажна (Рим. 12, 9). Опомињите се сужања, као да сте с њима свезани, опих, којима се неиравда чини као да сте и сами у телу (Јевр. 18, 3)," које страда. Ако само сузе лијете над невољом ближњега а не помажете му делом, шта сте му добро учинили?!.. Ако нлачете са сирочадима иад гробом родитеља им а иећете да их пригрлите себи као рођену децу, какву сте им милост указали ?!. . Ако кукате и наричете са неутепшом мајком над мртвачким одром сина њезина, њезипе једине наде и узданице, а не ћете, да јој будете место сина, шта сте јој помогли ?! . . Ако сузама исказујете своје саучешће тужиој удовици, која са нејачи својом испраћа мужа свога до вечие куће, а нећете да јој будете на руци речју и делом, саветом и заштитом, узалуд сте сузе лили!.. „Ако на нрилику брат или сестра гојш буду или иемају шта да једу и рече им који од вас: идите с миром, грејте се и иаситите се, а неда им нотребе телесне, шта помаже (Јак. 2, 15. 16.)?Бидите ли, дакле, да се делима правда човек (Јак 2, 24)" а иразне речи и сузе мало иомажу ! .. (Сврпшће се.)

РазночтжЈе КХ СКА1|ИННћ1^'А ЦбјЖОКНО СЛОК^кнСКН^Х книгар;. Гл. 22. ст. 5 6. од Матеја гласи у нздању од год. 1804. и 1875. овако: Онн же неврегше иждошл, окх оуви> на смо ское, ока же на кбпли скоа : ПрочТи же ешш рлки:кх еги>, досаднша њих, и оукнша и^а. Та су два сгиха у Сарајевском издању тачнија и но језику правилнија и слажу се са издањем од год. 1755. Ево како гласе у Оарајевском издању: Они же некрегше иждоша, окх оувш на село ское, окх Ж( на к 8 н а и скоа : ПцочТи же елши ракк1 е1чу, досадиша њих, н^оувиша и^х. Прво пма облечену на к 8 н л и за знак да је то акузатив множине, а друго има акузатив множине прави словенски а не руски р а В IV К X. У 7. стиху н послакх кил Сарајевском издању као и издања, а у издању од 1755.