Српски сион

Бг. 39

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 645

литургија. 8 3.) Литургтја светога Василија Великога, епископа Кесаријског у Кападокији (ј 879.) Променом придика у целој хришћанској дркви у IV. веку створена је и могућност и иотреба, да се даде нов облик и богослужењу, а нарочито светој литургији, која је течајем времена постала разнолика и дугачка. У прва три века чнтале се многе молитве на глас, а то је и нужно било, јер су се сви који су у цркви спремали за причешће, и стојали су ту са чистим мислима које приличе светој радњи. Но пошто су и једни и други почели бивати све ређи: изискивала је потреба оставити народ да суделује само у молитвама за своје спасење и благодарним хвалама Богу, а не и у молитвама тајнодејства. 9 Ту ошпту нотребу подмирио је као „најдостојнији и најснособнији" (речи св. Григорија из Назианза) 10 велики пастир и учитељ свети Василије Велики, који Је „видећи лењост и немар људи, којима је литургија због превелике отегнутости почела бити досадном (Прокл), 11 по својој свештеној побожности, пастирској љубави и снисхођењу, скратио и згодније удесио" по свој прилици литургију светога апостола Јакова, која се донде у Кееаријској митрополијп служила, 12 Испоређујући разне старе молитве, избирајући између њих боље и важније, исправљајући их по свези мисли и начину израза и удешавајући све то према приликама времена и исирављеној обредности, саставио је. свети Василије чин обликом сасвим нов но не удаљујући се ни у чем од апостолских предања у погледу битних делова литургије, а држећи се верно старином освећенога типа литургија антиохијске и јерусалимске састављених ио литургији Аностолских Установа и светог апостола Јакова брата Госиодњег. Држе, да је свети Василије саставио чин литургије још као нрезвитер, по свој прилици по вољи свога енископа, а поставши сам архиепископом, да га је прегледао и усавршио. У току времена је и ова литургија, као и осгале допуњавана; при свем том је у њој неповређено очувано најстарије свештено иредање о свршавању евхаристије. 8 Собраше, I. 138 и сл , III. 17.; ОбзорЂ. 10.—12. 9 ОбзорЂ стр. 168.—169. 10 Собраше, П. стр 47. 11 Ш<1. стр. 49. 12 Собраше, I. стр. 11., 12.; II. стр. 50.; ОбзорЂ, стр. 106.

Због велике сродности ове литургије са духом старих литургија и потпуне сагласности њене са старом црквеном праксом а и због тога, што је њоме сасвмм задовољено потреби времена, примише је набрзо — још за живота светитељева —- не само разни источни, но и други пароди. То потврђују стари писци а и тај факт, што је она врло рано преведена на сирски (за еирске хришћане), на арапски (за александријске хришћане) и на коптски језик (за копте). Из потоње иостала је етиопска или абисинска литургија. Од свих ових најсроднија је са грчком сирска и важна је за одређење суштнне и обележја (карактера) радова светога Василија Великога у погледу евхаристијског богослужења. У коптску и александријску литургију унесене су осим Василијевих молитава још и неке друге, које се нриписују светоме Јакову, светоме Марку те Јакову Боцрском и др. а налази се у некима и неправославних мисли (у александријској) и сиомињу се неки јеретици (у коптској.) 13 Литургију светога Василија Великога свршава иравославна прква свега 10 пута у години и го: на дан светитељев (1. јануара), уочи Божића и Богојављења (односно на саме те празнике, ако то правило прописује), у недеље великога поста, на велики четвртак и на велику суботу. Копти је свршавају целе године, ал они немају Златоуотове. 14 4.) Лптургија светога Јовапа Злашоусшога пртриарха цариградског, сасвим сродна са Василијевом, но још краћа од ње. 15 Свети Јован Златоусти је, но речима светога Прокла „из снисходљиве љубави к народу и неуморног старања за спас стада, као што то доликује пастпру, да искорени сваки вражји утецај", којем оно због „лакомислености човечје природе" често подлегне, литургију свога времена скратио (одсекаеши — изоставивши •— много) и дао јој „ збијеи облик, да се свет из наклоности к некој разузданости не би нреварио ласкавим замкама и од ове аиосшолске и божанствене џстанове оделио, као што су многи овде онде како искуство потврђује учинили и још чине", 16 па због отегнутости литургије „или не долазе на литургију, или ако дођу, 18 ОбзорЂ, стр. 108. и сл. 14 Собраше, П. стр. 111. 15 РгоБ 84, о. с. стр. 159. 16 1Ш. стр. 381., 382.