Српски сион

С тр . 64б.

не пазе". 17 Рад овај жзвршио је свети Златоусти по повратку из свога првога прогонства, а нре другога, 397. до 404. године, 18 а литургија, која се у то доба у Цариграду употребљавала, могла је највероватније бити Василијева (Кападокијска), 19 пошто је цариградска црква са кападокијскима у тесној свези стојала и постојано с њима општила и без сумњеједнаку — једну те исту — по свој прилици Василијеву литургију служила. 20 Течајем времена додате су и Златоустовој литургији неке песме, 21 молитве 22 и символ вере; но ови додаци, као сасвим умесни и и са општим саставом литургије сасзим сагласни ни мало не умаљују заслуга златоустога светитеља за уређење литургије. 23 Те заслуге признају и истичу многи свети оци и црквени писци 24 па и неправославни источни хришћани. 25 Свети Златоусти осим што је литургију уредио. он ју је и протумачио. У његовим беседама су услед тога исписани многи одломци из литургије, које је Клодије Оент (С1аш1 с1е 8аш1е8) нрибрао и поређао према чину литургије. 26 Литургију светога Јована Златоусгога свршава света православна црква кроз целу годину, са изузетком оних типиком прописаних дана, у које се литургија у опште не свршава, и оних у које се свршава литургија Василијева или „преждеоскАфжнк^х длрижх". 5.) Литургија светога Григорија , просветитеља јерменског. Врло је сродна са литургијом светога Василија Великога, а у старије доба је морала бити још сличнија и то с тога, што је јерменска црква и за време светога Григорија иросветитеља јерменскога а и касније, завреме светога Василија Великога, стојала у филиалном одношају према цркви кападокијској, 27 " ОбзорЂ, стр. 143. 18 РгоШ. 0. с. 413. 19 Собранхе, П. 112. 20 Ргођз!, 0. с. УОЗ. 21 Н. пр. 6динв(!од1шн Скше. Тропари треће и шесте песме канона, Скдтин Б « жј , херувимска песма, Честн'кш8к>: грок^к плотски, Благовкразнин Јчтнфх, Ск^ктнсл ск^тнса, О плс](л кјл1а, Да нсполндтсл. 22 Н. пр. молитва иза трисветога; већи део приљежне (сугубе) јектенхе; Господн Иже прескдтлго ткоего Дб\'л. 23 Собраше, П. стр. 113. 24 Св. Прокло, Ник. Еавасида, св. Симеон Солунски, Лав Туск, VII. васељ. сабор и др. 23 Сирски јаковити, етипљани, и др, 26 Собран1е, 1Т. стр. 112. 27 Ш(1. стр. 138.

те је у прво време у јерменској унотребљавана кесаријско-каиадокијска литургија (светога апосгола Јакова) са неким ироменама, које је учинио Григорије, 28 а кад се појавила Василијева литургија и за овом Златоустова оци и учитељи јерменске цркве Исак Велики, Месроп, Куд и Јован Мантагуни прерадише Григорпјеву ирема поменутима, узевгии у њу неке молитве и друге делове. При крају V. века поче се јерменска црква од даљег утецаја источних лигургија удаљавати па понешто и измењивати 29 у нравцу монофизитског партикуларизма, којем се у току VI., VII и VIII. века сасвим придружила и раскинула свезу са васељенском црквом. 30 За време крсгоносних похода појавише се и угнездише се у Малој Азији западни обвчаји и начин живота. Упознавши се са овима, почеше у Малој Јерменекој упоређивати ред свој са источним и западним, и, кад увидеше своје растројство и неред, побринуше се за успостављење реда и удешаваху литургију по начину грчке и латинске, од којих — због старе мржње на Грке — један део већма нагињаше латинима те ирими од ових и литургију и од то доба постоје две јерменске литургије: Григоријанска и католичка, које се међу собом разлику.ју ал не јако. 81 II. Литургије алекоандријске. То су литургије народа подручних александријском патриархату. Амо спадају: 1 ) Литургија амоешолскт устапова у етиопском тексту. Много је краћа од оне у грчком тексту истога имена; тако реки извод је ове потоње. Неки држе да је преведена са коптског језика (због сродносги на неколико месга), но већина је археолога тога мишлења, да је преведена непосредно са грчкога текста, јер је абисинска црква 82 стојала у јаком додиру са александријском, па ,је вероватно, да су међу оним књигама, које свети Атанасије Велики сматра кориснима за читање онима који се обраћају у хришћанство и желе се ноучити речи истине, преведене и апостолске установе но у скраћеном облику 33 28 Ш(1. стр. 143. 29 II. пр. примила је преснаде, престала за евхаристију рабзлаживати вино водом и др. 30 Собраше II. стр. 140., 147. 31 Ш(1. стр. 150. 159. 32 Етиопљани су примили хришћанство у IV. веку, за време Атанасија ЈВеликога. СонГ. Собраше, III. стр. 1. 83 Собраше, Ш. стр. 4., 5.; I. стр. 80. 81.