Српски сион

Стр. 666

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 40.

тица. Та несрамежљивосш прелазм од старијих на млађе, и упознаје њихове невине душе са најразноврснијим развратима, будећи у њима уједно и најгадпије представе и жеље; а да нису на све то наведеми од старијих, ваљада би за увек остали били чисти и непорочни. Али нема сумње, да дотични ипак осети по каткад грижу савести са те своје га'дне навике. Но како сам по себи нема довољно моралне снаге, да се од тога отргне и отресе, па како је уједно и нрви и најближи назарен, који му говори, да је све то одвратпо и грешно, и који уз то још и својим рођеним делом доказује, да се од свега тога може, у назаренштини, разуме се, врло лако спасти то га дакле и та страна одвуче у назарене. 10. Амо спада још и то, што у назарена нема дугога стајања у ц-ркви, иа још када је зима\ нема иоста и других иодвига иравога хришЖанскога благочесшија. Они веле: „Бог је дух, и ко му се моли, ваља духом и истином да му се моли (Јов. 4, 24). Ту дакле мора тело имати мира. А како ћеш се ти молити Богу. када те заболе ноге и крстине, или када двокоћеш од зиме? Видиш, ми увек седимо лепо у нашим скупштинама, а када је зима, ми онда иаложимо, да ти је милина читати Свето Писмо и певати из наше „појанице" (како још иначе називају „Харфу Сиона!." 11. У свези са већ истакнутом социјалном сшраном овога питања обраћам овде пажњу и на то, што у назаренаца нема ни оних, тако рећи обвезиих и скуних наших части и теревенки при свадбама, крштењима, свечарствима; нема ту трага ни даћи, ни пијанци и харчењу јела и пића нри гозбама. Ту јако пада на мерило и уздржљивост назаренаца од нушења, , пића, куповања скупоцених иакита и разноврсна руха за женскиње, као и та нова околност у ужој Угарској, што, иступив и Формално из наше православне заједнице, не ће морати плаћати парохијала ни дру-. гих вероисповедних и народносних приноса. 12. Најзад могу да наведем још и то да овде игра јаку улогу још и самољубље иросшога човека У назарена свако може

читати Св Пис-мо, иа чак доспети и до тога, да га „тумачи" у скунштинама и да говори онде на изуст молитве — „како му то већ Бог дадне." Он може онде хвалити Господа, „што је све то баш на против сакрио од премудрих и разумних, а казао простима" (Мат. 11, 25). Док је он у нас био носледњи човек, кога су сви избегавали и презирали, дотле може он у колу пазаренском доспетп до тако високога и оићег угледа, да, на даисНит својих једпомишљеника, може пресуђивати, на чак п најжешће осуђивати свуколику православпу Цркву, Матер, која је и њега духовно родила, строгу Чуварицу верских догмата и преданих установа. То су дакле, у главноме бар, чињенице, које из самога духа иазаренштине служе као моћна средства против нашега Православља. Можда их има још такових и сличних, али их ја нисам могао докучити. Бредно би било, да и други у овом иравцу саопће по штогод Али како му било, тек моје је чврсто уверење, да би иаш народ у таким ненриликама требао да зна двоје: прво, да ван Нравославља нема сиасења дугт , и друго, да је назареншшина скроз и скроз лажно учење, које дакле не нотиче од Христа Спаситеља, иего од швајцарскога калвина, Самуила Фрелиха. Вапијући је грех, не порадити у томе правцу пи сада, када нам од пазарешнтине у најстрожијој збиљи нрети така опасност. каком нам нпр. ни унија није никада загрозила, а против које се наши претци онако дично, са онолико подвига и самопожртвовања борише, те нам свето Православље предадоше у амапет, чисто, не такнуто, потпуно ! Нека наше свештенство коракне само који корак напред, не треба „жртава" великих, и демон ће назаренски морати устукнути иред снагом разборно нриуготовљене акције од странесветога Православља. Само што би се та акција морала. повести удружених сила , на, свима \краЈевима и иозицијама. Јер против % зла, које је окружило тако рећи цело тело, не вреди скоро ништа сиорадично делање понеког честитог нам свештеника.