Српски сион

Б р . 40.

.СРПСКИ СИОИ."

С тр . 667.

И калуђери и свештеници и богословци, сви се ми морамо, који речју, који иером, кренути на војну против те заблуде. Така је средства иравославна Црква увек употребљавала против својих душмаиа; таким се средствима морамо и ми сада користити. Беседа мога покојнога оца против назаренштине, коју је и штампао у „Срп. Сиону" (год. Ш., бр. 14.), и коју сам и ја уврстио у моју књигу о назаренству (стр. 214 — 219), имала је у Делиблату така утецаја и успеха, да се онде та куга никако није могла одомаћити. Говорили су ми и други свештеници, који су се њоме нослужили, да је било од ње лепе корцсти. И мој „Један разговор са назаренима" који је, иредусретљивошћу књижаре Браће Јовановића, за јеФтину цену протурен у народ у хиљаду иримерака, такођер је чинио своје. Мени су Свештеиици јављали, да се том књижицом не само многи уздржао од назаренштине, него се чак и понеки назарен вратио у Православље. Међутим ја других каквих, самостално заокружених проповеди против назаренпггине још нигде нисам читао ни слушао,* па и са реченом својом књижицом остао сам, до сада, усамњен; да о томе и не сномињем, како се, позвани, слабо интересовали и интересује за моју студију: „Назаренство, његова историја и суштина," која ма и не била богзна какво ремекдело (њене недостатк^ ја сам вазда најбоље упознао), али је ииак то још увек једина књига те врсте, па би се бар и њоме могло послужити. Или зар могу „пастири стада" још и даље бити равнодушни при погледу иа грозну јаву, како тако много њих полазе, странпутицом, у крајњу пропаст, а да не засучу рукаве, па да прегну око богоугоднога носла, да заблуделе обавесте и да их жмире са Црквом? Зар да већ из саме хришћанске љубави не токушају сире* А таква је проповед и г. проте Јована ВучковиЛа, говорена у другу недељу великога посга ове године у саборној цркви карловачкој: „0 узрог^има назаренског отиадања од цркве." Иста је проповед отштазшана и у књизи „Глас из цркве." Таква једна проповед је штажпана и у 31. бр. овога листа прошле године. Ур,

чаваши, да безумници и даље блуде по смртоносноме мраку ? Или зар се, с друге стране, може и даље мирно гледати, како се шако велик број нашега парода цепа из нашег верског и народШсног крила , и то, у строгом смислу речи, само из неиознавања сушшине сеетога Православља ? Зар могу пуетити чувари те Светиње, да јој се задају тако тешке ране? Или зар не значи, да свештеник не шзнаје цену свога духовнога насле^а, када је у стању да равнодушно гледа, како се врази Цркве устремили, да јој задају тешке ударце ?* Зашто да наши незнају, да они „нису туђи и дошљаци, него и живе са светима и домаћи су Богу, назидани на темељу Аиостола и Пророка, где је камен од угла сам Исус Христос, на коме сва грађевииа састављена расте за, Цркву свету у Господу" (ЕФесу. 2, 19 — 21), те да не буду више мала деца, коју љуља и заноси сетар науке, у лажи човечЈО]\ иушем иреваре". (Ефесц. 4, 14)! Наш свет треба једном да сазна, да * Не можемо одобрити г. писцу ово пребацивање „равнодуганости." . Изгледа, да се „равнодушношћу" том терети ако не цело свештенство, оно да иде на рачун бар великог дела љеговог. Ако, можда, и има по који свештеник, који је равнодушно гледао, како му се у парохију увлачп назаренска болест и заблуда, те ју, опет из равнодушности, није сузбијао ни лечио, — већи део свештеника чинпо је према назаренима своју дужност, у колико је то чинити могао. Ето баш у Баваништу, поводом чијег случаја и пише г. писац. свештеници су са своје стране чинили, што су учинити могли, п не може им се ни издалека пребацити равнодушност и нерад. А г. писац прпзнаје, да таких свештеника има и но другим парохијама. па без успеха. Ђез усшха оиштег, остајаЛе и од сад акција . иојединаца свештеника. То смо жп рекли не једаред. Реклп смо не једаред и то, да би се акција против назаренштине „морала повести удружених сила, на свима крајевима н позицијама"; иа то одобравамо п кад каже г. писац. У такој акцији, акцији општој. заједничкој, сложној, систематској и организованој, ми видимо једини сигурни устук против назаренштине. Ако до ње још нисмо догали, можда има других узрока, али само велимо: томе није крива ничија „равнодуганост." Историја нашег онштег иародно-црквеног развитка показује, да смо ми добре и практичке мисли усвајали онда, кад су се другп давно већ њима користшш, а ми се без њпх напатили и огатетили. Ур.