Српски сион

I

Б р . 41.

ма тим нриликама није народ имао ни када да гледа својег патријарха, је]) гледао је д|>уI'() још милије лице, евијетло лице Цара својег. Истом у новије доба ногаао је иатријарх српски, преузвшмени господин Георгије трагом патријарха Арсенија. А народ гледа како се у животу његову паново помаља стаза Арсен - патријарха, која је давно већ травом зарасла. гледа и пове стазе, које утире стопа његова патријарха, гледа и весели се томе. Зато је и овом приликом опако живо нитао и распитивао : хоће ли доћи патријарх? ТТТ тета је велика, да се па то иитање све до дана доласка Његове Светости није могло пишта извјесна одговорити. Његова Светост ставила је у изглед свој долазак у Пакрац али одједаред одазва га света једпа дужност у магнатску кућу, на није било сигурно, кад ће се важпи посао тамо свршити. У то је стала пријетити и тјелесна немоћ, да ће осујетити намјеру Ње гове Светости и живу жељу православног српског парода у епископији пакрачкој. Чак је и жица спроводница муњевите ]>ијечи, којом се његов долазак у Пакрац јављао, донијела тамо иесигуран глас Тада је истом гребало видјети, како се то на све стране распитује: хоће ли доћи Његова Светост? Бећ су се састале разне депутације иа колодвору у Окучанима, скупиле се друге на грапици пакрачког котара. Сви знају, да ће влаком из Загреба доћи предстојник унутарњег одјела кр. земаљске владе. преузвишени господин Данило СтанковиЛ , али сви знају и то, да је то задњи влак, ко јим би морао доћи и сриски пашријарх , ако ће уопће доћи. Па ако су еви и изашли да дочекају и поздраве и онога, за којега знају да ће доћи, ипак зивка један другог и заииткује: хоће ли доћи патријарх? Они у Окучанима и сви уснут до Пакраца знали су већ, да натријарх Георгије иде ме!)у свој народ. Видјели су га на почасном мјесту у четверопрежним колима, а уз њега иреузвишеии госп. Дане СшанковиЛ. Видјели и радосно иоздравили. Сви пак који су у Пакрацу били слушали су нуцњаву прангија, која је неизвјесност

њихову о доласку Његове Светости још тежом чииила. Па кад се пуцањ стао разлијегати и у самом Пакрацу и звона иакрачка долазак свечане поворке у Пакрац навијестише и на пијацу дојездише иародни бандеријалци у брзом трку, те се угледа и лијепа појава кр. котарског прескојпика, госп. Светозара ГрубиЛа у дивној гала-одјећи, тада су се иа свијету могли оиазити сви они знаци, ко.ји се појављују у грозничавости очекивања и неизвјесности. Они испред епископског двора нетреиимице гледају тамо к славолуку, гдје се поставила нолитичка општина пакрачка и друге разне корпорације, та,мо гледају и погледом питају: да ли је догаао патријарх? А кад се указа Импозаитпа личност Његове Светости, патријарха Георгија , тад је све дахнуло душом. постало радосније и веселије. На стотинак корачаја нред еиископским двором сишла су преузвишена господа са кочија и примивнти поклонство тамо присутпих, упутише се пјешице епископском дво])у, из којег је високопреосвештени г. епископ Жирон^ праћен великим бројем свештенства, изигаао у сусрет својим гостима. Ту је био главни дочек, ту је сад пастао један од пајљепгаих призора тога даиа. У колу силног народа поздравио је домаћин епископ Његову Светост натријарха Георгија. Раздрагани народ не може да обузда своје одугаевљење, кличе патријарху без престанка „живио!", па се не чује ни поздрав, ни одздрав али свијет, који је ближе стајао и многи опај иарод, тпто се слегао на узвитнени онај простор пред црквом, видио је како високопреосвегатепи госп епископ Жирон патријарха својег у руку љуби, а Његова Светост, цатријарх Георгије с њим се братски у образ цјелива. па оиазивгаи то стаде громко повлађивати лијепом том призору урнебесним „живио иатријарх Георгије /" Клицање то било је такво и толико. да иико пије могао чути ријеч поздрава преузвигаеном госп. Данилу СтанковиЛу и високоиреосвештеном госп. епископу Жихаилу. Само кад се домаћин епископ с њим братски пољубио оејети народ, да је ора.