Српски сион

Б р . 41.

„СРПСКИ СИОН."

С тр. 647.

побједу и надвисише угклике народа. Грађанство иакрачко, на очи многобројног страног свијета, а на уста честитог трговца иакрачког г. Јагни&а исказа своју радост и благодарност Његовој Светости, патријарху сриском Георгију* Рије чима бираним, гласом узбуђеним и јаспим говорио је говорник поздрав ЕБеговој Светости, а народ га је често ирекидао клицањем радосним А кад је говорник завршио ускликом: живио патријарх сриски Георгије! тада се са свију страна, испред цркве, с иијаце, са сокака и из кућа околних осу громко и дуготрајпо .,живио!", иа које Бзегова Светост узврати народу натријарашким благословом својим. Још је честити грађаиин тај накрачки иоздравио затим нреузвишеног госц. Д. СшанковиЛа и захвалио му за помоћ високе кр. земаљске владе, којом се красно дјело обновл>ења цркве могло извести, а захвалио му је и срдачно и на доласку к великој свечаности освећења обповл.епе пркве. Искрено и срдачно било је оно „и;пвио : '. којим се народ на ријеч говорника својег одазвао. Било је мпого тога, чему су се Пакрачапи тог дана радовали и њихов говорпик није престао, док иије дао одушка свој радости браће своје суграђана. Зато је одмах и паставио, уиућујући ријеч своју високоиреосвештеиом господину енископу Михаилу и молећи га, да прими вјечиту благодарпост и,ихову за доказ л,убави архинастирске и сународничке, који је доласком својим нружио Пакрачанима и свој енискоиији накрачкој. Уз Његову Светост указа се на прозору високопреосвештеии госн. епискои Михаило с пуно љубави благосил,ајући парод, који одушевљеио киицаше .живио владика Михаило/" Одушевљепи говорник сномену и име владике Мирона , брижног и доброг она и њежног пријатеља свију Пакрачана, захвали му на трудовима и иреноручи сву браћу своју и надаље љубави владичииој, која * Случајно со ваљда догодило, да је у „НагоЛппп N0утата" поздрав Његовој Светости и одздрав његов стављен истом на друго мјесто. Да јо тако било, не би лпјепо било, — али било је овако, као што ,је овд е опис;шо. Било |е као што ред иште. Било је по срцу народа, који осуећа и зна, шта му је љегов иатријарх.

мора да је велика, јер и одјек срдаца народних иа ријеч њихова говорника и на благослов високопреосвенггеног госи. епискоиа Мирона бијаше громогласаи и дуготрајан. Једва се узвици утишаше и само што Н>егова Светост. иатријарх Георгије ослови народ, ионовише се наново, још јаче и силпије. Потресен толиком љубављу народиом иреузвишени госн. патријарх једва је могао њеколико ријечи пароду прозборити и тек накоп савлађивања јаке узбуђеиости отео се глас његов и доспио до оие јачине, којом је звонко одјекивао од зидова цркве нреко пута у срце народа говорећи му, да љуби своју цркву више свега и срећи њезиној да се радује, а у радости тој да је свагда било и да ће свагда бити сложно срце сриског патри јарха са срцем народа п.егова. Он је радоспо дошао у иарод свој и радост п.егова тијем је већа што види, да парод тај љубн епискона својег и да је с њим сложап. Преноручује иароду ту слогу и у будуће, на ће сложаи са евојим епископом моћи извршити и друга велика и важна дјела, као тто је и ово, које је об овл.ењем цркве учињепо. Такав је био смисао ријечи Његове Светости. Парод је пажљиво слушао и кад Његова Светост заврши поновним патријарашким благословом, народ рече „амин", али својим језиком, својим срдачиим „живио сриски патријарх Георгије! и У дубоку већ ноћ, али и у живо срце л>удско, које је у свјетлости душевпе ра дости иламтило још већма, иего оне буктиње и свијеће, одјекиула је затијем и ријеч преузвкшеиог госп. одјелпог предстојника Даннла СтапковиЛа. Радостан пгго иред црквом, коЈа чека освећење своје и пред двором српског еиископа види сложно грађанство пакрачко, без разлике вјере и ћародности, захваљује на срдачном поздра ву и препоручује грађанству, да се свагда нокорава светој вољи Божјој, која је довела Србина до брата Хрвата, да заједнички један уз другога у лијеиој заједничкој домовиии живе. Народ као да је чекао ту ријеч, на кад је чуо одазвао јој се бурним „живио."