Српски сион

О тр. 688.

„СРПСКИ

СИОН."

Б р . 41.

И са тим ускликом, којим је клицао слози својој, срећи својој, пошао је народ иснред двора владичииа, да потражи нужне тјелесне окрјепе, поред које ће још који час те иоћи у братском разговору и весељу да проведе, па онда у миру Божјем освитак сутрашњег дана да дочека. Али ко још није тражио окрјеие и одмора, то је био патријарх срнски Георгијв. „Пакрачани се својски потрудише, да нас ночасте, ваља и ми њих да ночастимо, зато хајдемо да прођемо њиховим сокацима." И пјешице са одличном пратњом пође РБегова Светост у улице пакрачке и прође кроз њих мирно, поздрављен од сваког с ким се срео. Ни тамна иоћ није могла покренути злодухе загребачке, да у слогу братских срдаца српских и хрватских у Пакрацу отрова штрцну, иа да се каљају заставе ил' једне, или друге, нити је ико и номиелио да иедостојно предусретне највишег достојанственика српског народа у овим земљама. Пакрачаии су мудро освјетљали оно што је Загреб лудо упрљао, Хрвати и Срби пакрачки освјетљали су свој образ. То је била ношљедња моја мисао, која је завршила безброј других, које су се тог дапа и у мојој, као и у души других људи ројиле брзо једна за другом на пригрјевици лијепих призора, за којима тако дуго и тако много уздишемо. 0, да тако чешће бива као што је тог дана у Пакрацу било! 0. да смо тако сложни међу се ми Срби, велики и мали, као што смо се тог дана у Пакрацу ви дјели! 0, да су браћа сриска и хрватска свуда широм лијепе наше домовине тако иаметна, као што су се браћа у Пакрацу тог дана показала! . . . (Наставиће се.)

ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш Е Е. ; Виоокопреосвештени г. епископ пакрачки Мирон Николи&) примљен је бпо 3. (15.) о. м. у краљевском двору будимпештанском у аудијенцију код Љегова Вежчанства, и захвалио је Љегову Величанству на превишп.еж одл:;кован.у.

(Архидијепезалне епархијоке власхи) држаће своје седнпце, п то ; администратпвни одбор 7. (19.), а .конзисгорија 8. (20.) октобра о. г. (Школоки савет) сазван је у седнице своје за 10. (22.) октобар о. г. (Саборски одбор^} сазван је у своје седнпце за 23. октобар (4. новембар) о. г. (За катихету) на основним српским православним гаколама у Будимнешти изабрала је тамошња црквена општпна свршеног богослова Драгутина ЧолаковиЛа нз Српске Кларпје. (После Баваништа — Мокрин.) Као да ће нам из некад дичиог Баната заређати све цј)њи и црњи гласи за наше св. Православље, за цркву и народ. Пештански Лојд доноси вест, да је, „у 'Мокрину шесдесет и осам српских нравославних породица прешло у назаренство, које се у торонталској жупанији јако шири ." Је ли та вест исправна или нпје, ми не знамо, јер нас ннко, ама нико, о том не извештава. (Слика „Сеоба Срба,") коју је нзрадио наш уметннк г. Паја Јовановић, а која је смештена у патријарашком двору, неће се моћи, неко време, видетп. Јављамо то ради равнања свију оних, који би ту слику хтели видети, а у своје време јавићемо кад ће то моћи. (Матица Српока.) Рад састанка књнжевног оделења „Матице Српске," 28. сеитембра (10. октобра), иод председнигатвом потпредседнпка му дра Стевана Павловића. — Књижевип одбор подноси извештај о своме раду и о раду пододбора за издавање „Књига за народ" из задужбине Петра Коњевића. — Секретар друштвенп др. Милан Савић јавља, да ће у једној седнпцп књиж. оделења говорити у спомен и славу пок. дру Милану Јовановпћу члану књиж. оделења. — Секретар др. Милан Савић говори у сномен и славу преминулпм члановпма оделења: Мити Петровићу, проф. учигељске школе у Сомбору, Сергију Шакраку Нинићу сипђелу п дру Љубомиру Радивојевићу. Члан Јован Грчпћ нодноси своје оцене на дела, која су стигла на расписане награде из фонда Јована Накс п препоручује за награду само шаљиву игру -Максим", а с похвалом спомиње м.узикалну драму „Женидба Милоша Обилића", али је не нрепоручује за награду. Остала дела нежају вредностн. Другн оцењивач члан М. А- Јовановпћ слаже се нотиуно с оценама члана Јована Грчића. На основу тих оцена досуђена је спису „Максим" награда од 200 фор. из сиоменугог фонда. Кад се запечаћено 1шсмо отвл.шло, впдело се. да. ј« иисац шаљпве игре