Српски сион

С тр . 718.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 43

измишљеним значајним натписом: „Ко је крив назаренству?", који сггм за себе обухвата 26 странида, и служи подјјогом за скоро сву осталу садржину тога, „романа". На Малу Госпојину уводи окружни прота у лазаревачку парохију младога свештеника Светозара Ненадова, рође нога брата Лазара, „владике назаренскога!" Том нриликом држи Светозар проповед, „цил.ајућн на назарене и ону сокачку грају, која се дигла против њих," а после нодне је договор у школи, да ее расправља нитање: ,Како ко мисли о назаренству, и шта да се чини против тога зла?" Овде морамо приметити, да је тај темат ванредно тежак и за човека, који би га проуча вао и научно изучавао дугачким низом времена. 0 елична се иитања н. пр. у Руса и Немаца већ врло многа нера изломила. Ту се стављају на мерило миоги унутрашњи узроци и многи спољашњи моменти; ту се мора промерити и еама убојна снага пропаганде секташке, као и разноврсне ине верске и социјалне појаве. А да. се све то тачно испита, није довољно само ирактично иеаитивање, него ту мора да се добро засуче п теоретично знање. Специјално пак за расправљање истакнутога. темата тражи се ие само тачно иознавање нашег црквеног и народног, него и назаренског верског и друштвеног живота, као подједнако важних момената, у пуном обиму, — што међутим код г. Томића није случај. Биће да у томе иедостатку и лежи оно парирање са улогом протином на тОм збору и договору. Он. прота, сазива збор, он је најстарији свештеник, треба баш у том питању он да нам каже најпаметнију реч, (а шта би онда учитељ?!) а овамо се он, тај Томићев госиодин протопрезвитер, — ћоггЉИе (ИсШ — недотупавно измотава, замазујући очи збору тиме, да је он, вели, „већ при ручку казао, како о томемисли"! Устаје дакле ирви, ироФесор Здравковић, иа аргументује, позивом на бољетицу и лекаре, да су свој невољи само свештеници криви: „свештенство је које заспало, које упустило па сад иду кола куд не треба са црквеним стварима тргује се: „продајемо столове, продајемо место у цркви, иа ћемо иочети продавати и вечно блаженство". (По мишљењу г. писца, на којем ће му назарени особито захвални бити!) Иза њега опет поп Светозар криви интелигенцију: „она је свештенство иотиснула, па је онда — села (!)". Чича

1 Стапко опет умствује, да варошко становништво квари прости народ, дочим после њега проФесор Мирић тврди, да је назаренштина „сеоска болест". Још „најпаметније" перорира учитељ Миливој (по добивеној улози), који доказује, да је „клица назаренства у нашнм ошнтим друштвеним приликама", док најзад и сам Шандор ковач није расправио тему, да назаренштина „долази оданде, одакле и свако друго зло, а то је од жене . . . назаренство води иорекло од жене (!), а жену није још нико надвладао, њу од кад је Бог створио, све се више и више отима" (и разуме се: доћи ће до потнуне еманцииације, и ако није ником потчињена, јер ју још нико није надвладао !!). А како се ту мудро зборисало, исто се тако промућурно и докопало. Решило се наиме, „да како господа свештеници у цркви, тако и господа проФесори и учитељи недељом по подне у школи обавештавају народ, а сутра, у недељу и!ш ће сви у скупштину, јер њих иначе не можеш (!) добити на разговор." (Наставиће се).

ЛИСТАК.

Б Е Л Е Ш К Е. (Епарх. школски одбор бачки) у седннцп својој, држаној у Новом Саду 10. (22.) октобра 1896., репшо је н ове цредмете: — На, коначним умировљењем Ћ. К учитеља у П. упражњено, место расписаће се стечај. — Достављена је цркв. општинама књпжпца у којо.ј су набројане све школи намењене но за школе у Угарској забрањене књнге н учнла. — Упућене су цркв. ошптпне да за председнпка п чланове м. школ. одбора бпрају интелпгентнпје људе. — Достављени су декрети Ст. П. учитељу у Ст. Бечеју и Ј. К. учитељици у Петровом Селу. — Решењем всл. Школског Савета иотврђен је С. Л. изабранп учптељ у М. — Призиве П. Д. умиров. учитеља у Ст. Бечеју протпв овостраних одлука издани су пветходио меснож школ. одбору у Ст. Б. на извештај. —■ Узето је на знање умнровљење У. Л. учптеља у Н. С. — Узето је на знање привремено ностављање јерођакона Г. К за учптеља у Б. Потврђена је нзабрата учптељица 3. Д. у Сплбашу. — За привремену учитељпцу у Дероњи иостављена је М. С. — Ннје потврђен А. Б. који је у Т. изабран за прпвременог учитеља. — Постављање Ј. П. за привременог учитеља у Р. М. узето је на знање