Српски сион

Број 43.

бошце и царииике у пашој цркви (Мат. 18, 17)Сви остали проблеми из области овога нитања, евидентно је, остадоше за г. Томића, што-но реч, 1еггае тсо^п&ае, шпанска села. Што се тих момената у томе „роману" тиче, види се, да је и ту нисац долазио до свога материјала такође или само тек случајно, те му се <х>акта из живота назаренскога указују тек у некој магловитој перспективи; или му се учинило, да мретходни „замршаЈи" и следећи „догађаји" категоричпо захтевају, да ову или ону иојаву уплете и прикаже овако или онако. С то«'а су дакле и морали поједини цртежи добити носве неправилан колорит. Узмимо само то у обзир, да г. Томић, и ако је све саме лопове и убпјце отерао у назареие, ипак сматра иретерано неваљалство за скоро једину препреку неодлажењу у нововерце. То нам доказује оцек: „Зашто Пера Ерњин није ностао назарен"?* Тога је Петра још „отац његов водио у крађу, кад му је било осам година." После (!) је „опазио малиша, где код њих освану неки свињи (?), који нису замркли, а њему се налаже, што види ■— да не види, што чује да не чује. . . Он је из нрва маха само видео и чуо, Доцније је схватио, а на послетку је и научио." Он дакле, и покрај најбоље воље своје, не може да оде у назарене, јер „како ћс наћи све оне људе, којима је но вашарима турао руку у џеи, или им из кола извукао какву ствар, или их оиио, иа нх преварпо на картама. . . уналио је кућу Јови Скандалу, Футошком спахији украо са друштвом 16 волова", итд. итд. итд. Ако све то исповеди јавно, тавноваће ,још, а овамо се „он мучи да уђе у назарене највише зато, да се мало поправи, па да не заиада опет у затвор"... Па и са другим интермецима доказује г. Томић непобитно, да није имао баш богзна колико прилике, а ваљада и да није ни кадар био да у суштину, живот и обичаје назаренаца загледа озбиљно и тачно. Тако н. ћр. главом „назаренски владика", баш

* Пера се Крњин зове и садашњи иредседник срп. правосл. црквене огЊине у Прогару, који је чак и у претпдатнике ове књиге уврштен, а који је нре тога био назаренски старешина кроз дуго година, на се* повратио у Православље, и пароху своме, Јевђенију Дамњанову испричао многе „тајне" назаренске, којенамје овај и саонћио у 20. и 21. бр. земунскога „Нов. Времена" од о. г. Дакле јс г. Томић бар толико могао бити опрезан, па да се послужно другим каквим именом; тек то не беше тешко измислити?!

у јеку Фанатичкога заноса и славе своје, нема друга посла, него се заљубљује до ушију у староверку Цвету, и ти га Боже знај, у какве детињасте иозиције мора да долази збогтесвоје маштапије; а остала братија нововерска мора да се на све то снебива и чини невешта, измишљајући заиста и смешних ствари, да свога слављенога, хваљепога и увенчанога корифеја какогод изведу на прави иут. Под таким ауспицијама није могао коректно испасти ни бомбастични оцек „Уснаљеници и успаљенице", у коме нисац црта, како се у назаренаца жени и удаје. Сазива се наиме „одбор" (?), па се доноси Формалан закључак, да Гига баба Стакин има да узме Милеву, сестру Лазареву. која међутим са Боривојем нроводи дане у очајном л.убавном заносу, а „первенец" Боривоје опет има узети за жену ону изломљену и измождепу Барвару брат Томину, дочим неке »Јори пожуда, да самом Лазару, што-но реч, обесе о врат с мислн и персоном неваљалу намигушу Рахилу, која нокушава да га задобије чак и неким бруталним „тумачењем Песме над песмама!" Но Лазара спасава од умишљенога насртаја његов „велики углед", са кога нису ни смели остали баш тако ии „да навал.ују на њега." Кукавни и иосве неснретнн Боривоје пак узаман прибегава, највише своје коже ради, измотавању, да у таком подузећу има важну реч и међусобна паклоноет и љубав, кад препредени брат-Тома тврди, да млађи „и тако не знају, кога треба волети" и „благо оном ко послуша старије," и кад без тога заплета не би могла Милева, изломљена грижом срца свога за Боривојем, умрети при норођају детета из брака са Гигом баба Стакииим, а Боривоје опет не би могао скочити у Дунав, баш када су крстили његову дражајшу супругу Варвару! Мени је жао, што морам рећи г. Томићу, да се неки печени нововерци онако ио своме смешкали, када сам им ја случајно читао, калав су „собет женидбени" чинили ти његови пазаренци. Но нека, рецимо, г. Томић набави н. пр. броширу покојнога Павла Димитријевића „0 назаренима" (В Кикинда, 1881.), где је процедура нововерска при. женидби и удадби доста тачпо описана (стр. 10—12), па ће се уверити, да у томе иогледу и у нововераца у г самој ствари онако бива, како је то Боривоје иаговестио, а не како је то он, г. Томић, извео. Око половице књиге сретамо се са згодно