Српски сион

Стр. 732

радње. Много је тога дакле измишљено, надувано, по некој екоро пизми или самовољи скројено, ненриродно, усиљено. Између осталога на нр., ради куријозума, самоово: Лазар, онај исти, који Чивуту продаје жито место да га посеје и т. д., допао је и тамнице, а брат његов Светозар свештеник, иа иснросио и кћер судчеву. а овај му је и даде!... Но нас се та страна романа не тиче и за то одмах прелазимо на питање: Је ли, можда, г. Томић хтео наш богословеки образовани свет, управо нашу Цркву, да поучи, како јој се ваља борити против најезде нововерске? Зар! Но своју „налицкану војску" и сам је пзвргао руглу, а о његову „Друштву добрих људи" опет ми не држимо — ништа, па ни онда, кад би и ми, као његов поп-Светозар. одступили од установа Цркве православне. Јер ће — нека само размисли г. Томић нека секта поетојати све донде, док постоје и свиколики услови, који су њу у живот привели и под којима она живи' и развија се. Што је пак у Лазаревцу ионикло „Друштво добрих људи," и што је у то друштво ступило. својевољно, неколико десетак сентименталних породица, тиме дакако да још нису „ни на једиој тачци и стамањене оне многобројне мијазме, које условљавају живот секте назаренске. Ту се, без сваке сумње, вара свако, ко би сверовао, да би такова „Друштва добрих људи", и ако ван домашаја саме Цркве, у чијем се крилу све то дешава могла угутнити и утаманити назаренштину. У самој ствари то поп Светозарово „Друштво добрих л>уди" имитација је донекле назаренскога друштвенога живота, и када би се ми угледали на назаренске друштвене установе, онда би тиме постигли баш иротивно: дигла би се цена нашега узора. Шта више, из те би се комедије могле још и богзна какве компликације изродити. Та „Друштва добрих људи" наличила би на „Со11е<па р1'е1а1Ј8" Јована Шпенера, оца немачкога иијетизма, праоца наше назаренштине: наличила би донекле на немачко-протестантске „црквице у цркви" (есс1еб1о1ае ш есс!е81а) легла мистицизма, квијетизма, сепаратизма, нароксизма! Томићев „роман", дакле, не може нас баш никако задовољити. Он не познаје ни назарене, а ни нмшу Цркву , и може користити само назаренима, а нами канда само шкоди. Је ли га г. Томић написао из симпатије нрема вери православној или према назаренима? — 0 томе може судити

како је коме воља, јер роман г. Томића тако је написан, да на то овлагаћује. И зато, — бол>е да није иаиисан. Викентије Фрушкогорац.

ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш Е Е. (Седамдесетгодишњица митрополита Михаила.) Високопреосвећени митрополит београдски, господин Жихаило, на.вршио је 19. (31). августа о. г. 70 годину свога живота, а 14 (26) октобра, на дан Његова- досвећења за шабачког епискоиа, честитали су Му седамДесетгодишњицу многи иријатељи и поштоваоци. Високопреосвећени митрополит Жихаило је узоран Архипастир и родољуб, образован и као пчела вредан богословски писац, заслужан љубави и поштовања свакога ко га зна и нознаје. Сла>ва Му ! И Бог Му дао још дуга века !! (Саборски Одбор) држао је, нод председништвом Љегове Светости преузвишеног госнодина иашријарха Георгија , своје седнице у среду, четвртак и иетак ове недеље пре и после подне. Присутни су били чланови: високопреосвећени г. епископ пакрачки Жирон, преузвишени г. иодбан Дапило СшанковиК, впреч. г. архимандрит гргетешки Иларион Руварац и протопрезвитер великокикиндски г Борђе Влаховић, и г. Михаило пл. Рогулић, те народноцрквени секретар г. Др. Лаза Секулић, фишкал народно-црквених фондова Др. Михаило Полит и бележник г. Милан Меанџић. — Извештај о раду ових седница Саборског Одбора донећемо у наредном броју. (| Јустин Коњовић) члан Саборског Одбора, многогодишњи члан наших народно-црквених сабора и Саборских Одбора, после кратке болести преминуо је 21. октобра (2. новембра) о. г. у 5 часова после иодне у Сомбору, у својој 61 години. Тело честитога покојника опојано је и сарањено 23. октобра (3. новембра). Вечан му спомен и лака му црна земља! (Радаа архидијецезалних епархијских влаоти.) /. Архидијецезални административни одбор у седницИ својој држаној дана 7. (19.) октобра о. г., под предеедништвож Љегове Светости, иреузвишеног господина патријарха Георгија, решио је и ове иредмете: Позван је православни парох у Мшиколцу, да овож одбору поднесе потребан прорачун у погледу оправке трошнога крова на српекој православиој