Српски сион

Б р . 44.

„СРПСКИ СИОН."

С' ЈР . 729.

чути, каква се ту ватра отвара са обадве стране, како ту севају ватрене мисли, како су сви ти људи од реда краспи замишљени, како један другог дочека, како му отшали и одмазди, како га преклони, „шпектакл", прави „муритат", који се завршујејош и духовито смишљеном бенгалском ватром: падањем у несвест нон-Јашине понадије, јер јс ту, пред свима, јасно и Ј-ласно изрекао бивиш им слуга, Јова Тимин из Крчедина, да пон-Јаша радо бечи своје хатове нред разним госнођама и пред Н . . . ском попадијом, нодвикујући на њих из стражњега сица! „ЈГила ђи Цезар, свето ти твоје !". . . Кукавни прого, бедна три евештеника, пратиоца његова. и ви, млада господо богословци! Нисте ни сневали, у какву ће вас „вучју јазбнну" увести проФесор Здравковић, и како ће вас онде г. Томић иустити да извучете танак крај, не имајући он сам „качества", да вам позајми духовитост ноп-Доброслава Паје Адамова или нопа Панте Поповића из Петрова Села (в. његов „Глас Народа". за год. 1886, бр. 2. стр. 4. и 5. или Димитријевићево „Назаренство, његова исторпја и суштина, стр. 175—179). Још је међу вами свима био најмудрији ноп Светозар Ненадов, јер је, и ако иосле ваљане кише, прибегао јанунџету, сетнвнЈИ се речи св. Ап. Павла, да се свађе и препирања око закона ваља клонити, ,јер је то некорисно и празно." Да си се тн оче Светозаре, меланхолична сањалицо и бедно шеврдало, бар тога сетио прв похода вашега на „вучју јазбину", онда ни твој весели таст Једачић не би био дошао до оно1'а ступиднога уверења, да је „св. Писмо у рукама даровита човека оштар мач, који сече с две стране. 6 њиме, се може бранити и Пера и Паја, ко га дограби у руке", нити би икада он икоме сверовао, да је и главом „реФорматор" цркве, Самуило Хајнрих Фрелих, био „ваљан и даровит човек", него би му, па снас душе н^егове, само и једино исповедање и учење православно сјало и озаравало га небесном светлошћу својом. Но ти си се, Томићев оче Светозаре, узоре и>егов свештеничких лрлина и способности, па исти начин шарлатанскп држао и у оцеку „Српски ноп и назаренски владика у борби око свога оца," где ти је ваљало ишчупати душу рођенога бабајке твога из канџе назаренске: ни ту ти ниси умео и могао да изведеш учење ттравославно иобедоносно из борбе са назареиштином; ти си се и ту показао прави „шерет", и при-

бегао си твом — „друштву добрих .Ђуди." Али ако ви, штовани читаоци, мислите, да је бар са читавом овом комедијом крај том „роману", онда се ви у истини љуто варате. Јер ту има да одигра још врио красну улогу пе само речено „друштво добрих људи," него и сама узорита „Налицкана војска" (Ј), две врло гепијалне најезде против ножара назаренскога! И у „Налицканој војеци" цинизам г. Томића бљешти великом силом. У скушптини назаренској онемогућио је он у борби против назаренштине наше сиештенство; у „налицканој војсци" опет извргава крајњој норузи ину нашу иптелигенцију. Да видимо само: ПроФесор Здравковић, који ће први држати још па горе пацртаном јавном зборисању утаначено јавно нредавање, говори врло одушевљено нротив моде и луксуза, и наравна ствар, да пије, благовремено, ни у сну могао сневати, да ће га том згодом утерати у тикву и изврћи га опћем руглу промућурни ЈНандкр ковач, заклети противник и душманин наше лепше половине — тиме, што неустраишма но1\!1еда и велегласно указује на његову ирисутну госиожу, „накинђурушу", која носи три реда бисера и бели се, која својпм примером дражи сеоске "девојке, да кунују одело „егал" боје, и која кере®ека и покондирена тиква при завр1петку тога предавања жели мало лимунаде за своју узбуркану крв! — Али је .још лепши 1Шгаои1шп подметнуо г. Томић сеоском лекару, кога пушта, да после 14 дана., еа жаром и заносом говори „о умерености," разуме се у јелу и иићу, али у самој ствари тако претерано и онда и малко глупаво-.збркано,' да су га сеоске цуре и спевале: Тврда кућа, трошан кров, Доктор иише рецепт нов, Човек може да ужива С три зрна сочива. Осим тога је та Филипика докторова против јела и пића имала и тај красни усиех, да је цео „хотволе" сеоски (разуме се, заједно са високопарним г. доктором), још тога дана отишао на вечеру трговцу Малићу, и о којој се вечери , после дуго иричало по селу," јер ,су ту биле рибе(!) од Орида, од оне врсте, по које (!) је Крал.евић Марко ишао, кад је славио крсно име; ту је било шеат врсти вина, гајдаш из Шида (гле јако !), и да богме — угрејанпх глава." Још је та величанствена вечера, о којој г. Томић иримећује, да беше „једном речју, право —>