Српски сион

В р . 46.

„СРИСКИ СИОН."

С тр . 749.

јер 20 година се говорило биће, биће. А кад ее то иггак догодило, ја се само радујем, јер то је значајно дело. Српеки народ може рећи: ми живимо, ми ее мичемо и хоћемо да живимо. Пала је реч слога. Ко ју не би при хватио, ко би смео рећи, да је не би требало, е не би требало, да престану страначке страсти и размирице. 20 година ја сам увек за слогу. И онда, кад су вали демагогије високо занљуекивали, ја сам увек говорио да треба слоге и хармоније између Је рархије и народа. Јерархија ако хоће да одговара духу цркве, духу и традипијама народа, мора бити народна јерархија Радујем се да на патријарашком престолу седи данашњи патријарх Његова Светост иатријарх Георгије, јер ои зна све патље нашег народа, и он ие може прећи преко тога, што је потребно народу. Уверио сам се, у разним и многим приликама, да Његова Светост позпаје врло добро и у најситнијим детаљима потребе народне. на сам уверен, да ће те потребе и подмирити хтети. Признајем да је било времена кад је јерархија наша била једина одбрана наша, па таква нека буде и у будуће. Свуда нека је на челу. А тешко Епископу, који се цепа од народа. Ми хоћемо српског патријарха, и ја имам јамство да таког патријарха имамо у данашњем патријарху Његовој Светости. И ја га молим, да својим моћним упливом поради код чланова Епископата, да излазе увек на сусрет жељама народа свога. А доћи мора време, да и Србима буде што желе и што је право. Ми се уздамо у Јерархију. уздамо се у хармонију између Јерархије и народа. У том духу напијам здравље Његовој Светссти, патријарху српском Георгију, са жељом: да му нође за руком ту хармонију учинити, којом ће се и дело уређења наше автономије моћи извршити, и онда ћемо сви ускликнути: да живи Патријарх Георгије Бранковић! Усклици: „Живила Његова Светост. живио Патријарх" једва престадоше. Са тим усклицима је преузвишени свечар и домаћин и испраћен, при поласку у своје одаје у 5 сати. А онда се разиђоше и гости, носећи собом лепе успомене на прослављени дан и молећи се за дуг жи-

вот и крепко здравље свога љубл,енога Патријарх а Георгија.

Д о п и си. Дубраве, код Огулина. Прошлих даиа паде нам у дио ријетка слава и одлика Наша, дубравска, нравославна сриска нарох. црква, славила је дне 14. о. м. своје крсно име, св. Петку (Параскеву). Преблагому Богу саизволившу, докесе нам баш тај дан две велике радости. Прва бјеше ванредно лијепи и велики збор побожних црквара са свих страна; а друга радост и најугодније изненађење јесте долазак Његовог Високопреосвештенства, нашега дијецезана, г. Еиископа Михаила, на нашу црквену славу. Високонреосвећени г. Епископ дође нам у пратњи огулинског пароха, г. Миле Грубора, у очи празника. У дупком пуној цркви служио је парох огулински свено1 |ПО Бдјеније, на ком је високопреосвећени владика наш свршио „благословеније хљебов." Сјутра-дан, паПетковицу, прије службе божје, прегледао је високопреосвећени г. Епископ, ваншколску младеж: како је љетос цркву полазила, христијански наук слушала и што знаде; прегледао и подписао именик ове младежи, .<оје има на броју до 400. Ов) је био главни разлог и повод доласку господина Енископа у Дубраве, што га је Високопреосвећени са нашом црквеном славом онако лијепо и умјетно саставити благоизволио. Послије овога испита и кад трећи пут звона зазвоњеше, а прангије пуцати заредаше: изађе нам из иарохијског дома високопреосвећени г. Епискон, у сјајном свечаном оделу и иђаше у цркву. Диван је то нризор био: Звона звоне, барјаци се леиршају, ирангије иуцају ; пред владиком .уста младенаца" поју тропар св. Петке : Н ^СТИНОЕ II К63Л10ЛК110Е жит 'и коз/иокивши, око Њега неслужећи свештеници и учитељи, а за нама и око свије нас онај силни народ, који не може у цркву да стане, јер га је, ваљда, више него онога у цркви. На јужним цр1;веним вратима сретоше служашчи свештеници с кадионицама Архијереја, те пошто га кроз зоијену мае.у пооожног народа на Солеју доведоше и пошто Га онђе уз нојање „велике" славе и „Царју небесни" свечано обу-