Српски сион

Бр. 45

„СРПСКИ СИОН."

становати. Молитва Му је испуњена, а радост Му је тим већа, што је и данас освећени храм носвећен ввликомученику св. Димишрију , ко.ји је до сад био покровитељ Његове смирене породице, а од сад и храма патријарашког, те што ће се име Његова крсног имена и од сад спомињати у дворима натријарашким. Подиже чашу у славу божју и славу свога милог и светог крсног имена, и одмах затим заносним и одушевљеним речима у здравље Његова Величаиства премилостивог нам цара и краља Франца Јосифа Првог. Здравица је прихваћена од присутних бурним клицаљем и певањем ,,многаја Лзета". Другу је здравицу као свечар подигао св. шшријарх Георгије својим мшим гостима: члановима Саборсквг Одбора, на челу са вредним му иодиредседником, преузвиш. г. подбаном Станковићем, одајући Саборском Одбору признање, да не би региденција патријарашка била саграђеиа, да Га Саборски Одбор није у томе потпомогао. Заслуга, дакле, рекао је св. патријарх, да је резиденција саграђена, јесте Његова и чланова Саборског Одбора. Наздравља високоиреосвећеној г. г. Енископима, евојој духовној браћи и синовима, од којих су Му првенац и мезимиц и присутии, а који су Му мили као и друга четири духовна сина, који ради разних пренрека не могоше доћи. Наздравља и свима другим својим гостима, желећи им, да и они своје крсно име прослављују као што им прославља и њихов Патријарх, а благосиљајући им све њихове миле и драге на домовима њиховим. По утишаиим бурним усклицима присутних гостију, иодигао се високонреосвећени г. епнскоп Мирон НиколиЛ и уз живу нажњу и одобравање свију присутних рекао је од нрилике ову здравицу Његовој Свешосши преузвишеиом свечару: Осветисте данас Ваша Свегости дворова ових патријарашких црквицу и предадосте ју иокрову Свевишњега и данашњег Његова угодника, а Вашега свеца и тако спојисте славу нридворпе цркве Ваше са славом Вашом, да и црква и кућа Ваша служе једнога свеца, а све у кући и цркви Вашој, да служи једноме Богу. Знамо, да само оии живота нашега дани,

у служби једноме Богу нроведени, пису изгубљени, а друди сви. Тако ево и преминулих давио отаца наигах и дједова дани, у служби јединоме Богу проведени, трају и данас, и трајаће док је и једног од нас овђе на земљи, да прима наФору од иросФоре, што ју нринесоше они, за вјечну себи литургију овог свијета као и онога. Сретаи је српски народ наш са отана својих и дједова, што послушаше Христове свете ријечи и за живота си добра починшпе и невоље свијету ублажише; вјечаи живот себи заслужише. А сретни смо и ми сада живи, да и међу нама њма душа, које врше Божју вољу и блаже свијета овога многоразличну невољу; сви смо сретни што тих душа добра дјела гледамо и уживамо; али тима душама припада блаженство, што Бог иреко њих притјече невољнима и потребнима у иомоћ. И то душе блаженство добили сте и Ваша Светост у нашљедсгво; да ли по Кулпину, по мјесту рођења Вашега, да ли по родитељима који су Вас родили, или ио патријарашком звању Вашем и положају; ил' по слави данашњега крспога имена Вашег, св. великомученика Димитрија, који је и Нестора на подвиг учинио дерзновена, на пије л' и Вашој Светости дао св. Димитрије на подвиге добре дерзновеније, иаше није испитивати, него је свнју нас срнске нравославне Митрополије карловачке вјерних синова дужност: благодарити Богу, што је благословио, да ете Ваша Светост дошли на архијепископски, митроиолијски и патријарашки престо Чарнојевића, Ненадовића и Стратимировића и дужност је наша, молити Бога и данашњег св. великомученика Димитрија, да на престолу томе поживите и иорадите и даље у вјечни имена Свога у православној цркви и српском народу нашем спомеи, још миогаја љета! После Френетичког клицања „живио", и умилно отпеваних песама, које је отпевао у побочној соби малени кор изабраиих иевача, изговорио је уз бурпо одобравање. нреузвишени г. иодиредседпик Саборског Одбора Данило СшанковиЛ ову здравицу: Саборски Одбор је највиша управна област у народно-нрквеној нам автопомији.