Српски сион

КЕДЕЈШИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО - ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ

СРПСКЕ ПРАВОСЈ1АВНЕ МИТРОНОЈШЈЕ КАРЈ10ВАЧКЕ. СА ВЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА власние: — • уркдник: Њ. Светоет Српеки Патријарх Георгије. Протојереј Јован Јеремић. У Ср. Карловцима у недељу 10. новембра 1896.

Наука вере и метод јој на дому и у школи. (П. Терзин.) Човек као моралпо биће — према чему му се и сврха живога опредељује — мора припадати и каквом моралном телу; досад ипа морална тела сем вере не нознајемо, те но томе, сваки човек ваља да је члан које вероисповеди (Вг. 8Шск1). Држава се стара за безбедност и добростање појединих, а вера задовољава више, душевпо-моралпе потребе човека и бага због тога дјество иоследње ваља да је много снажније на човека нег.о утецај ирве. Ову аксиому благостања људства, државе, услед своје пентрализације, често заборављају, те нод видом еманцииацегје гаколе од аппехит геИдтпЈз подчшвавају исту апсолутно себи (држави), која миого мање природног, историчиог права и снецијалности од цркве (вере) има.

Црква (вера) услед антагонизма према дапагањим струјама државним за постизавање благостања човечанства, ваља велику пажњу да обраћа па васпитање будућих верпих; по то тако благо и матерински да чини, да је породица и гакола пе би криво разумели и њеи чип као акцију која реакцију побуђује — примили. Да би нак ово постигла, ваља сем принадајућег јој права над гаколом 1 и специалности да стече, како би своју цел рационално ностигла и исту иа 1Пто темељнијем осиову назидала. Ми ћемо овде само о овом нотоњем т. ј. о специјалности да говоримо, изложив иут са којим се до цели доћи може, образложив метод с којим се верни са науком цркве не упознати, већ прожмати могу. А да бинам носао гато темељнији био, посматраћемо: I. оигати нреглед обуке вереуразним временима; II. градиво, и III. место учења. 1 О овом даном приликом више.