Српски сион

Стр. 780

„СРПСКИ СИОН."

В р . 47

се у томе, може ли православна источна црква примити у заједницу у чину, у коме су , еиископе Утрехтске цркве и епископе који имају од ње хиротонију. Постанак Утрехтске јерархије је — неоснорно канонички нетравгллан. Утрехтска црква је 1559. г. подигнута на достојанство архијеиископије; апп са смрћу првог њеног архијепископа (год. 1580.) прекратило се и њено нормално постојање Због препрека, које су стварали реформати одређеним архијепископима, напе су замениле архијепископе испрва апостолским викарима, онда нунцијусима, који нису носили титулу архијепископа утрехтских, него су сви били ер!8сор1 ш рагШшз п нису живели у Утрехту, него или у Келну или у Брислу. Последњи од тих нунцијуса, архијепископ севастијски Коде, био. је позван у Рим на суд због оптужбе у јансенизму и био (1704. г.) свргнут. Али угрехтска паства је против те осуде над Кодеом протестовала, холандска влада, је наименованог на место Кодеово насљедника „изагнала". И тако се започела сшзма утрехтске цркве. Тек 1723. г. утрехтски каиитул, не имају~&и на то трава, ио гледишту иаиином, решио се да изабере Корнелија Стееновена за архијепископа утрехтског и да на тај начин васпостави утрехтску катедру. Стееновен је 15. (4.) октобра 1724. г. био рукоположен за епискона од Доминика Марија Варлеа, енискоиа вавилонског ш рагШшз, који је а) свештенодејствовао сам, без асистената, б) руконолагао је у области, у којој он, као епископ вавилонски, није надлежан, в) канонички није могао ни приступити хпротонији, јер није имао — захтеваног на то но тадашњем римокатоличком црквеном праву — папског разрешења (тапсШит аро§1оНсит), п г) по канонима није ни смео приступити свршавању хиротоније, јер му је још 15. (8.) марта 1720. г. било забрањено свештенослужење — међу осталим и зато, што је 1719. г. обавио, не пмајући за то дозволе, до 640 конфирмација над утрехтским схизматицима. Исти Варле и тако исто сам, без асистената, је обавио хиротонију и над три насљедннка Стееновенова. Ти ,.утрехтски архијепископи" су упорно слали папи извештаје о хиротонији. А папа је, одговарајући, изрекао

своју осуду над њиховом хиротонијом и већ у одговору на други од тих извештаја објавио је, да су сви, који су се дотакли хиротоније, одлучени и схизматици. Тако је трећу и четврту хиротонију Варле обавио као одлучен (не само да му је забрањено) над одлученима у средини одлучених. Епископи утрехтке цркве су и на даље тако нсто слали извештаје у Рим и добијало од папа одговор у смислу њихове осуде. У римокатоличкој литератури је настао спор о пстинитости утрехтске јерархије. Авторитетни каноничар Сан-Еспен се исказао за њену истинитост. У одговорима. папиним се понавља скоро стереотипно израз: е!есМо пи11а, огсНпа1ло ННсНа (е(; ехаесгаћШб). Из читавог тока догађаја јасно је, да је утрехтСка црква фактички била лишена могућности, да васпостави своју јерархију канонички, НсНе, ге^икгНег, јер се јединп отворени .пут до те каноничности састо.јао у потпуној покорности утрехтских „схизматика" напи. Но само тим путем је и могла утрехтска јерархија исправити ту неканоничност свога постанка: за потпуну иокорност иапе би свакако дале. тим еиископима своју „диспензацију", јер је само њихов избор — по суду папском — био нигишавап , а хиротонија је била само неканонична , ШЈсИа. Али и неиравилно руконоложени иодлежи већ црквеном суду за ту неправплност, и осуда тога суда може бити неједнака, гледећи на то, шта захтева добро саме цркве, шта је њој могуће у њеним одношајима према својима и туђима, у њеној бризи и о верној њеној деци и о члановима, који су од ње отпали. Из практике старе цркве се види, да је црква, као друштво живо и пуновласно, признавала себи пуномоћ, да суди о каноничкп неправилним хиротонијама и да на једне од њих примењује сву строгост канона (ахрфгса тсоу ^ау бшч) и да их објављује за ништавне и неистинске (атр ха1 а[Зерагад г\ хатаатаасд, [лтјагу 1ауфем, ахирсогИ^ас), а према другима, по букви канонској тако исто неправилнима, незаконитима и стога невреднима да се односи снисходљиво, и да је власна разрешити их, ушврдиши (^ороО^) их својим пристанком. И у одношају према Старокатолицима пнтање, да ли да се призна или не прпзна њихова јерархија за закониту, може решити само Виша Црквена власт.