Српски сион

Б р . 47

„ОРПСКИ СИОН."

С тр . 777.

лима дичног имена. Овим идолима одају се части, без да се иознају и да се поштују; говори се о случају, природи, знаности, једнакости, братинству, слободи, напретку. То је, господо, говор нашег вијека! Идеје узвишене, које узносе душе; осјећаји племенити, који потресају срца, али то је говор и о Богу, и свете силе, које раде, које иокрећу и иотресају човјечанство, све те силе имају се свести Богу, којима је он автор. Све те силе имају се скупити и посветити у олтару Божјем, а на прочел 5 у олтара тога, урезати ријечи, које су се видиле иа ареопагу атинском : „Богу непознатом." Ето говора овога вијека! 0 дјецо деветнајстог вијека, доиустите да вам говорим о Богу, да вам кажем «а св. Павлом: „Бог ког вам ја проповиједам јест Бог, коме се ви клањате. Заиста, иосмотрите дубље све идоле ваше и видићете, да се сви морају поклонити пред Богом. I. Први је идол ваш „част, поштење." Ви имате осјећај поштења и ја вас хвалим; ал част и ноштење мора бити чи сто, стално; ал се чистоћа мијења а чврстоћа превија; јер у вама нема поштења, да дате Богу оно, што је Божје. II. Други је идол ваш „природа". Ви имате испитане најувијеније тајне, ви има те откривене, најљепше дивоте; али нрирода је учин, а не узрок, она је лијеиа, узвишена, ал је бескрајно љепша узвишенија и мудрија рука, која је створила и развила пред вашим очима толике величапствености. ТТТ . Трећи је идол ваш „разум". Али разум без Бога је тланња. Не говори ли вам глас разума тога, да сте дужни одати славу Богу, од кога сте га и примили ? Порицати Бога, а клањати се разуму, значи погрђивати властити разум свој, значи престати бити разумним. IV. Четврти идол је ваш „знаност". Али знаност, као што се разумијева у наше дане, јест знање несавршено, знање иадувено. Наш вијек се не може приближити Богу, јер се знање његово није уздигло до ступња, који му приличи. Са правом можемо поновити ријечи Баконове: „Мало знање удаљује од Бога, а много

знање приближује Богу." V. Ваш идол је и „слобода". Узвикните громогласно ову узвишену ријеч „Слобода", ријеч ову, која има нремоћни опсег; ми ћемо узвикнути више од вас. Ви изазивл^ете еру слободе, али Христос је изазвао прије вас. И ја кличем свом снагом душе моје: „још више зиања, да имамо истину, још више истине, да имамо слободу!!" VI. „Једнакост" и то је ваш идол. Али гдје, гдје бијаше једпакости прије Христа? Нема једпакости, осим Христове; једнакости пред Богом, пред Христом, пред црквом! Једнакости пред Богом који нас као синове сматра: једнакости пред Христом, који се је жртвовао за наше добро; — једнакости чред црквом, од које примамо љубав и наду. Тражите ииво, који се сматрати може са Крстом Христовим! УП. Ви имате још и други неки идол, а то је „братинство". Света и ова ријеч налази се у Еванђељу нанисана. И у име Бога ја призивам ово братинство, призивајућ све, да одамо славу Господу. УШ. Ваш је идол и „напредак". Али шта је напредак ако се удаљује од Бога? Постаје сујевјерје. Само са Богом може се сјединити прави напредак. Увјерите се, да за уређење свијета, друштва, краљевства, обитељи, није доста тих слава, није доста знања, није довољна ипдустрија, није доста злато! Треба да се сјетите, да је темељни камен сваког друштва био и биће „олтар". Треба, да се увјерите, да је име над свима именима: „име Божје." Захтјевати славу без Бога, зпачило би пролијевати крв младежи за нразне и непознате цијели. Хтјети знања без Бога, јест сања, утопија. Хтјетп усавршење без Бога значи нонизити човјека, поживотињити га Хтјети слободу. братство, једнакост без Бога, те је обмана, то је празна ријеч, то значи одрећи се свега, што нам је најсветије.1 Кад вас неко стегне у ланце, је ли то слобода: кад вам неко свјетлуца бодежом пред вашим очима, је ли то братство . . . кад вас неко стисне за гркљан и као јачи баца се на слабијег ... је ли то једнакост! !