Српски сион

С тр . 778.

„СРПСКИ

СИОН."

Б р . 47.

Као што видите, господо, у свијету су два правца; један, који нас диже, други, који нас обара. Једап који нас уздиже Богу, други, који иас баца у бездап сумње, очајања, мржње. У говору овог вијека прави је смпсао онај стари, опај божапски: јест Бог, јест Бог, који хоће слободу свију у царству слободе и иравде; јест Бог, који даје да се осјећа част; Бог, који просвјетљује ваш разум, а не боји се да њиме пе можете располагати природом; Бог свеконачни, који вас води зпању. а пе боји се да његовом иомоћи, пе ћете моћи истражити тајпе створења. „Слава Богу! Слава Богу!" ускликиимо са учитељем Све силе човјечје мо]>ају тежити, да славе Бога Да, господо, иаш вијек који је почео са ироглашењем права човјечјих, свршиће заиста проглашењем права Божјих. Господо ! Каква су нрава Божја? какве су дужности човјекове? Зароњени у биће Божје, изгубљени атоми у бесконачном можемо се запитати : каква су права Божја, какве су дужности човјека? Да на то одговоримо, требамо нрије свега знати, каква права нијесу Божја, какве дужности нијесу човјекове! Има ли ту нешто, што Бог не може учинити, са свог гледишта? Има ли штогод, што ми можемо иорицати њему. Не, не; господо. он може искати од нас, све што смо нримили од Њега; све Он може захтјевати од нас: колико дарова, толико и права. 1. Бог нам је дао „ум", и тај је реФлекс Његовбга; стога има нраво на наш ум. 2. Бог нам је дао „вољу". Она је само дио оног покрета, који нас води к љубави; стога он има нраво па нашу вољу, и на. њу може уиливисати. 3 Бог нам је дао „тијело", стога има нраво на наше тијело. 4. Бог је створитељ „створења", која нас окружују; дакле има право, да располаже с нашим одношајима према њима, има право, као извор авторигета, да означи господаре обитељи, главе државе, главе вјере. У свему томе има нешто од авторитета Божјег, стога смо их и ми дужни поштовати. 5. Бог је автор иашега „живота" : да

кле оп има право иад мојим данима, над мојим сатима, пад мојим часовима; Оп има. права над мојом годином првом, над мојим дјетињством, над мојом младости, над мојом зрелости, над мојом древиости и старости, над мојом иемоћи; над нрвим и иосљедњим дахом; над животом времена и иад животом вјечности. Порицати ова права, значи порицати Бога, порицати пашег Створитеља, значи порицати стварање. Тако се ствар сгавља на мјесто Створнтеља, и чини се одговорним за грозну неправду. Човјек иеки стане пред вас, уздиже очи к небу, ставља руку па срне, и каже: .Ја сам поштеп," зашто такова тврдња, тако јасна, тако бистра? „јер ја нијесам крив за крађу пи за убијсгво." Ох није доста! пије доста! Право ноштење хоће, да се с.ваком даде оно, што му се дугује. Ако ти не одаш Богу оно, што је Божје, ако најприје не поштујеш права Божја као и човјечја: ти ие чиниш поштено. И заиста, ко не одаје Богу, што Богу дугује, ко не поштује право над свима правима, с правом даје мислити, да, кад се не би имао бојати јавних стража сигурности и карабипа, не би премишљао дуго, не само да ми одузме добар глас, иего да ми одузме моје ствари, да ми најзад одузме живот. Права су људска нераздјељива од права Божјих. Права људска тако су везана за права Божја,, да хтјети нрекииути тај узвишени вез, падају нрава обитељи, ирава државе. Заиста, шта би била та права идивидуе, обитељи, државе, кад Бог, који хоће човјечанство, породицу, државу, не би их учинио обвезним у савјести. Какав авторигет, какву силу требали би дати законодлвци њиховим законима, ако се не би па Бога ослањали? 0, госнодо, Бог само госнодује човјеком, Бог сам даје снагу и сапкцију законима људским. Али ипак данас има људи, који иастоје, дн Богу натуре своја права; има л.уди, који хоће, да истргиу народу вјеру у Бога, и да их поуче, да презиру законе Његове. И онда хоће, да се иоштује право својипе, власништва, нраво живота; хоће