Српски сион

С тр . 796.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 48

избору свога иароха и проте ириступе. Лијепо бијжие виђети, како мјестни свештепик вриједни иоп-Дане Кнежевић који, најпрви иозван, са сбом својом црквеном скуиштпном, иоклони своје и својијех повјерење и гласоваху сви без разлике за г. Михајла Стакића. Иза гласовања мјестне црквене скупгатине и одбора при ступи околно свештенство са изборницима својијех црквенијех општина гласању, те осим администратора парохија: Мекињаре и Небљува и небљујског изборника, гласаше сви за г. Стакића. По изборном акту држан је свечани објед. са кога је доста лијепих здравица и врућијех жеља нотекло, а најглавнија, вриједној и узвишеној особи Његова Високопреосвештенства г. епискона-дијецезана Михаила у чије је здравље конзисторијални повјереник Илија Машић напио, зажеливши Му, у име присутнијех, добра и челична здравља, на Његовом неуморном а по цркву и народ веома успјешном раду, „многаја љета." За узоран ток избора може се одати потпуно нризнање вјештој тактици и узорном реду, кога је уваженп протонамјесник оточки и конзисторијални повјереник преч. г. Илија Маишћ знао одржати. а уз њега и врсној интелигенцији кореничкој са свештеником Данилом Кнежевићем. Нашем новоизабраном проти као сину кршне и брдовите Лике желимо добра и повољна здравља, а уза здравље срећна и дуга живота, да као врстан досадашњи свештеник у Банији, а ОД сада нрото коренички, ријечи и делом у повјереиом' му диЈелу Винограда Господњег, уз доеадашњу своју чврсту вољу, неуморно буде радио у корист највећијех и најузвишенијех својијех светиња: вјере православне и народности срнске, а на понос свега свештенства и народа иротопрезвитерата кореничког. У то име сретно нам дошао! _ Крбавац.

Из Беркаеова. 11. новембра 1896. (Освећење храма божјег.) Хитим да Вам у кратко опишем ретку светковину, коју је јуче дне 10. о. м. наше место доживело. Већ сам горњи наслов ноказује о чему писати желим. Наша давнашња жеља остварена је. Ко год је пре кроз наше убаво Беркасово нролазио и трошну неокречену цркву и портанску ограду

видео, сваком је правом родољубу православном туга на срце пасти морала, са уздахом : има ли овде још кога од потомака славних Деспота Бранковића, чију прошлост ни један Србин а нарочато Беркасовац не сме забораву дати. Али, као што рекох, и та нас је сета, милом Богу хвала, минула, и сада гледамо дивно нашу свету матер цркву обновљену, која но месту где се налази, и по грађевном облику своме, свакоме иобожном човеку врло леп изглед иоказује и тајанствен утисак чини, и што ближе човек к њој долази, све то више иобуђује чувства побожног осећаја. На глас да је Његова Светост српски патријарх Георгије оиуномоћио вредну старину, одличног и заслужног српског калуђера, иривппоглавског игумана пречасног г. Теооана Косовца, да освећење наше цркве изврши, — народ се наш томе радовао, јер је речени игуман нашем месту и нама најближи, и јер га поштује и уважава, знајући га већ бЛизу 50 година са његове ва.љаности и вредноће у манастиру Привиној Глави, и позпавајући га као препородитеља истог манастира, а као скоро 25 годишњег његова игумана. У очи саме прославе, дали су тонови знака сутрашњој светковиии. Служеио је тада вечерње и бденије. Сутра дан у освитку, извесене су срнске тробојке: на цркви и нарохијалном здању, а земаљска на школском. Око 8 Ј /г сати, на троји коли упутили су се црквеии одборници пред изасланика Његове Светости, а парох Љубомир Ракић, са учитељем, школском децом и осталим народом, чекаоје драгог изасланика пред својим станом, који се преко иута од св. цркве налази. Топови са бедема града Десиота Јована, огласише долазак дичног изаслапика, који се на четверопрежпи коли довезао. Долазак његов у село, огласише топовп и звона са наше и римокатоличке цркве. Кад су кочија стала, пристуии парох Ракић г. изасланику и поздрави га добродошлицом, а народ је клицао: Живио! Тачно у 10 сати отночелоје освећење црквеуз асистенцију месног пароха,г1арохаАнастасијевића ТеоФана Узелца и Кипријана Грујића јеромонаха. Доцније је стигао јереј Жарко Ђукић из Шида и јереј Илија Шумановић из Товарника. За време освећења и богослужења свете литургије одговарало је родољубиво шидско црквено не-