Српски сион

IV. 4Н-

„СРПСКИ СИОН."

С тр 795.

бив'ало. У греду око девет сати пре подне приспела је Његова Светост преузвишени госиодин патријарх српски Георгије, у пратњи високопреосвећеног господина епископа вршачког Гаерила и Свога протосинђела Лукијана Богдановића, за кога се већ онда нагађало, да је за мандатара наименован. Око 10 часова су узвишени архијереји, праћени особито одабраном свитом свију сгалежа, прешли у саборну цркву, која је била и сиоља и изнутра у црно увијена. — На литургији, која је опелу претходила, началствовао је администратор протопрезвитерата будимског, јереј Корнелије Чупић, парох св. андрејски, уз асистенцију два млађа свештеника и поменутог протођакона. На самом опелу пак началствовала је Његова Светост, преузвишени господин патријарх српски Георгије , уз аспстенцију високопреосвећеног господина еиископа Гаврила , протосинђела Лукијана и великог броја свештеника обудовљене епархије. — Почасни прота Симеон Костић, парох пештански, изговорио је дирљиву беседу, жалећи у митроносном покојнику понајвише великог поборника и бранитеља вероисповедних школа епархије будимске. 0 епископском делању епископа Јеремије — у колико се због краткоће епископовања му говорити може — смемо слободно рећи, да је оно било одушевљено п склоњено добру и цркве и народа, а особито школа наших. и само се жалити може, што старање епископа ј Јеремије око школа није и можда неће уро. дити жељеним плодом. Као светован свештеник неуморно је служио цркву, а цео живот и рад му карактерише особита свест о својим дужностима, која му је можда и смрт ускорила. Још једна, ретка данас, врлина, поред многих других, одликује и узвишава покојног архијереја, а то је она урођена доброта и благосг, са које је сваком, с киме је у додир долазио, био познат и мио. Велики број пријатеља и штовалаца, без разлике сталежа, вере и народности доказује, да је блажене сени енископ Јеремија био човек, кога су сви ценили и уважавали. За кратко време се епархија будимска опет у црно увила. У покојном епископу су црква и олтар Божји свог ревног слугу изгубили. Слава епископу Јеремији! М.

У Крбави, па св. Арханђелов дан 1896. (Избор проте у Лореници.) 5. (17.) нов. обави се једва очекивани избор иароха и проте кореиичког. Чвор, који се нехотице заплео, и око кога су се мпоги врзли, разријешен је. Пред избор, на десег дана од нрилике, добише све црквене општине и нарохијска звања, којијех. се ствар тицала, од пречасне епархијске Конзисторије, носредством ревног и честитог свештеника и протонамјестника оточког, нреч. г. Илије Машића, као конзисторијалног иовјереника, званични акт и обавијесг, којијем изборни дан бјеше заказан Лијепо бијаше виђети тога дана како наша Орбадија, изборпици.' а на челу са својијем свештепством, као будни чувари и носпоци свога милог и узвишеног права, похрлише, да изаберу себи старјешину, који ће, а на челу свештенства нротопрезвитерата кореничког, бити, тамо, реван бранилац својијех светин.а: вјере нравославне и миле нам народности сриске. У 10 сати прије подне реченог дана дохрлпше свештеници са присутнијем изборницима у св. храм корснички, да се топло помоле Богу. Пречасни г. иротонамјесник оточки Илија Мапшћ са ревнијем домаћим свештенпком Даном Кнежевићем и адмипистратором иарохије мекињарске, Петром Мајсторовићем, саборно призваше Духа Светог на нрисутне, који је за_рста својом благодати дјелотворно и благодатно утецаја имао на сами чин- избора, јер се и.сти уираво ј онако свршио, како га ми сви и наше стареишне очекиваху. По призиву Духа Светога конзисторијални новјереник г. Илија Машић изговори врло лијену и згодну ријеч, како он то и иначе умије, те истом разјасни језгровито сами значај избора, наноменувши, да је то први избор ироте у Личко-Крбавској жупанији, откада је наша автономија у кријеиост стунила. Из св храма нохрлише изборници са свештеиством у зграду мјестне политичне оиштиие, у којој, конзисторијални новјереник, отворивши сједницу, обавијести присутне, да су два кандидата, и то: Михајло Стакић парох у Цркв. Боку и Никола Мајсторовић администратор парохије у Штикади, у ландидацију за мјеетног нароха и проту у Кореници од еиархијске Конзиеторије ирипуштени, те позва предсједника мјестне цркв. општине врсног Србина и искреног нравоелавног Христијанина, трговца г. Стевана Калембера, да са мјестним црквеним одбором и скупштиноад