Српски сион

Б р . 48.

„СРПСКИ

СИОН."

С тр . 789.

II -ги разред: понављање; продужење | и свршетак старозаветних прича; молитве, нојање. Довде би нам цел наставе била, усађивање моралног чустна као оспов религиозности и упозиавање Свевишњега. Ш-ћи разред: понављање; св. Јован предтеча и наука му; ново-заветпе приче; апостоли, оснивање пркве; молитве и појање (заповеди Божје знаће већ на основу старе библ. иовести). IV-ти разред: кратко понављање; св. Отци ; символ вере ; за тим, кратко разчлањивање символа вере, молитве Господње и заповеди божјих ; 10 молитве, чојање. Овим би се деци. која пауку продужују у вишим школама, дала као пека округла целина, те не би осећали празнину представа. V-ти разред: историја Хришћанства (цркве) и то, оснивање Христове цркве (што ученици на основу библијске повести већ знају) и живот њен при зачетку јој ; гоњења Хришћана од Јевреја, за тим од незнабожаца; св. мученици; победа Хришћанства и силно развиће му; прелазак Срба у Хришћанство ; Св. Сава; молитве и појање. VI-ти разред: попављање свега о Хришћанству у Срба; ново, остали српски светитељи; Православље као стожер, чувар Српства; српски мапастири; грамзење Рима; расцеп; самосталпост управе нравославне цркве, а понаособ српске иравославне. Цело ово градиво историје да се изложи у облику кратких приповедака, као библијске повести. 1-ве и П-ге године повторне школе: учења и обреди православне цркве и тумачења истих; што би садржавало у себи градиво о св тајнама и извршавање истих и разјашњење св. литургије. Нуз ово парилелно пак читало бн се из сдавенског „Науке и закони" (слав. буквар стр. 43 до 50.) што би овде већег еФекта имало пего ли у Ш-ћем разреду, где деге не може да се узвиси на разумљиво читање. Дочим у повторној школи 1-ве године поред осталих учења св. цркве ово би са 10 По цримсру „Кратки катихизис", но избегавајући свако лпстрактно силогизовање.

свим нојмљиво било и деца би се уверила, да се не мора у назареиство прећи ради науке о братољубљу и других. Ш ће године повторие школе: читање и тумачење св. еванђеља и на основу ових моралка. Мислим, да овака подела градива одговара периодама дечјег развитка, те да би га исто не само духом оснажпло већ и верским осећајем с убеђењем прожмало. Гледе времена, кад би се паука вере предавала, најзгодиије је оно доба дана, кад су деца најсвежија, а то је без сумње У ЈУ Т РУ "Р вих часова (на које би ваљало и у комуналним школама пазити). Дпевна настава пак свагда нека се почиње и завршује са молитвом. Распореду рада одговориће се коректно, кад се годишње градиво тако подели иа часове, да у основним разредима две трећине на учење новога, а једна трећина. времена иа понављање дође. 11 Понављање нека, је у целом току времена године распоређено, а не само при концу. У ногледу облика (начина) предавања науке вере важе сва она дидактично-мето дичиа правила као и за друге наставе. Наиме, учити можемо вли путем саопштавања (догматични начин), или унитним, со кратичним начином (разговарајући се о иредмету, те с питањима помажући ученика да сам до знања дође). Главнија правила начина саопштавања јесу, да исто ие траје дуго, како се моћ дечјег акцептовања не би уморила и разсејана постала; наставник ваља да говори јасио, разговетно и нрема деци схватљиво ; суштину, језгру саопштене партије нека као теме на таблу напише, што ће деци ^ 1 О • то пре подие нред очима оити ; спојимо саопштавање са тштањима те се уверимо, како је дете саонштену ствар схватило; ако је детету што неразумљиво, нека нита, да му се исто разјасни. При упитном начину учења ваља нам на двоје пазити, на иитање нам и одговор детета. 11 У повторној школи пак 3 / 4 премена на нрво а '/ 4 на друго; за то, јер су деца зрелија и јер',је време оОуке краће. 12 Јер опште је познато, да еу нам утисци при којима што више чула делају много сталпији, снажпији.