Српски сион

С тр . 790.

„СРНСКИ СИОН."

Б р . 48

Гледе првог запамтимо, да оно (питање) ваља да је : разговетно, без икаквих китњастих Фраза ; лако схватљиво, нека се на једну извесну ствар односи тако, да му тачан одговор следи. При нитању не употребљујмо двосмислене или синонимне изразе. Питање ваља да је кратко, но ипак нотпуно разумљиво, да не садржи у себи и одговор, већ на нротив тако га ставимо, да ири одговору ради моћ духа детета. Питање треба често преиначити, те то исто друкче питати Ова врста питања особито важи за уверавање, да ли дете разуме оно што је учило. Што се иак одговора тиче, може дете | да нам ништа не одговори, и у том случају или иије иазило, или нак питање није разумело. — У првом случају поновимо питање, а у другом, или другче ставимо, или запитајмо дете, шта не разуме и о том га известимо. Ако иам дете ие одговори природно, тада је или само криво, јер није доста пазило, те нас криво схватило, или је сам наставник крив што није питање добро ставио, или је можда запитао иешто, што је извам детињег умног домашаја. Ако је питање у неколико добро, то апстрахујмо добро, а питањем упућујмо ученика, да погрешно само ионрави. Осим ова два главна начина учења, има још и других, ио који ништа друго нису, до спомоћни начини прва два; тако н. пр. ноказивајући и таблични начин; прављењо бележака: учење нросто из књиге, итд. Све ове облике паставе унотребићемо при учењу науке вере и то ; кад који за иотребно пађемо; природу дотичие потребе пак показаће нам сама рационална радња. Премда се нри веропауци највише ослањамо на ону врсту очигледпости, где моралиа и верска учења из појединих прича извађамо, — при чему само живахно, пластичио нредавање помаже, — ипак ће нам и ноједина учила (слике, мане итд.) требати. Ваљан наставник још пре часа прииравн све то, да му је у случају потребе при руци. То би било градиво и метод у главном за науку вере у основној школи, а мислим

да нисам ништа стварпо ново изнео, јер би градиво исто било што и нре, само природнијег тока, те већ но томе потпуније. Јако сам уверен, када би се сходпим путем обучавало, к томе још и сходни учебиици набавили, да би нам тада верски осе ћаји много темељнији били* * Ценећц добру вољу и преданост г. писца расправљеним овде нитањима, ми смо работи љеговој уступили места у овом листу, и ако је и питаље о градиву воронаучне наставе у нашим основним школама, у одржаној опомад односној анкети у Новом Саду, донекле решсно =^= Ур ' Говор. Говорио га при иогребу блаженоупокојеног енискоиа будимског Јеремије, парох пештански протојереј Сима Кости^ћ. Тужни зборе! Тужно одјеку.ју звона данас по целој Епархији будимској, јављајући побожним Хришћанима, да им је за навек нестало из средине доброга седога Архипастира Јеремије. На свв стране .је велика жалост обузела забринуте благочестиве: ко ће их сада учити вери светој, ко ће нроноведатп љубав хришћанску, ко ће крепити малаксала срца надом на бескрајну милост Божју. Запиачи цркво српска будимска, закукајте школе наше народне: изгубисте великога добротвора свога, који се очинском љубављу око вас бринуо; али му немилостива судбина пресече ето заночети рад још у клицп му. Пред нами ето лежи мртво тело његово и за који час иокриће га црна, земља; душа пак његова већ је отишла у небеске дворе пред престо Овевишњега, да уз св. Саву, Ареенија и Максима пази на народ свој, и да се моли свевишњем Творцу, да пошље Духа разума, и да умудри народ овај паћеничкл: како да очува свету своју прадедовску веру и народно биће своје у овим тешким и судбоносним данима. Боже отаца наших, оирости непријатељима нашим и дај да их љубимо но светој заповести Твојој: ,,као сами себе", иа ћемо ,у љубави тој, коју је и блажене успомене седи Архипастир наш проповедао, наћи свагда најчвршћег ослонца за будућност своју. Тужан је то догађај, који нас Је овде са-