Српски сион

С тр . 842.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 51

и како ће да је приљуби к вјеронауци појању и к нохађању дркве? Прије но што пређемо на, одговор овога пптања истаћи ћемо подјелу младежи. Подјелићемо је у три роја, и то: I, младеж, која је школским законом обвезапа на редовни иолазак школе и цркве; 2. младеж, која је школским законом обвезана на полазак опетовнице и цркве и 3. младеж одрасла, која је престала полазити школу, па до удаје, односно женидбе. 1. 0 васшпању у вјери и иојању и приљубљивању к цркви младежи школским законом обвезане на. редовни полазак школе и цркве није нам задатак говорити у овој радњп, јер сам школски закон одређује начин васпитања и приљубљивања. Овом приликом можемо само напоменути, да творци тога школског закона, нијесу се баш показали љубазнима према учењу вјеронаука. Школски закон одређује у четвероразредним пучким школама само један сат у седмици за вјеронаук. Ово је свакако иремало особито у школама, гд^е су наша дјеца у мањини и у којима наша дјеца чују и науку иротивву духу наше вјере. И онај један сат ј недјељу за држање катадога а прије св. службе, који школски закон прописује за учење појања од слабе је ва,јде. А и противан је прописима наше цркве. Свештенику приличи провести вријеме до св. литургије у спремању за исту и у размишљању о теми, коју кани проповједати; а не да се натеже н узнемирује с дјецом. Да се положе добри темељи у основној школи за даље васпитање младежи у вјеронауку и појању, иште се иромјена школскога, закона, који би морао умножити сате за вјеронаук и нојање- у седмичне дане. Сваки одгојни сустав дјелује пагубно, ако вјеронаук запоставља и „сматра га тек нузгредним предметом". (Гледстон). А Суливан у енглеском парламенту опетрече: „Невјерозаконска школа најгора је несрећа, која може постаћи народ." 2. Младеж, која је школским законом обвезана на иолазак опетовнице већ се почне кочоперити и сматрати, да није дужна учити вјеронаук и полазити редовно цркву. И родитељи то исто мисле, те задржавају ову младеж у недјељне и празничне дане код куђе или шаљу их на разне иослове. А јер нијесу одређени тачно часови за вјеронаук и свештеник обично слабо што радп с овом младежи. Ту лежи узрок неуспјеху васнитања народног у духу

црквеном. Доба, у којем се налазе обично опетовничари, врло је важно за васпитање; ум дјетињн је тада већ изоштрен и приступачнији како зрелијим мислима тако и грешнима. Ово доба треба свештеник да унотреби за свој рад. Свештеник не смије опетовничаре нрепустити само учитељу, него их мора сам да руководи ; учител> му је ту добро још дошао за припомоћ, за одржавање реда и за обављање надзирања у цркви. С онетовничарпма, треба нонављати молитве, вјеронаучне истине, христијански морал особито; упућивати их на извршавање црквених дпсциплина, пазити да редовно иолазе св богослужења, да на њпма поје, читају часослове, апостол, вјеровање, молитву Госнодњу и на отпусту „слава Оцу". Добро ће дјеловати, ако их но двојицу одредимо у олтар, да, приреде иросфору, вино п воду; да номажу свештенику нри облачењу, додају кадионицу, отварају двери, принесу воду. Испуњавања дужности чатаца, пјевчика, и еклесијарха приљубљује младеж к нркви, јер упознају св. богослужења, ослобођавају се у цркви п тако им исиуњавање црквених дужности прелази у навику, у крв. Мислим, да је са опетовничарима најзгодније радити, када свештеник ради са одраслом младежи. Радећи с њима, дјеловаће и на одраслу. Нема сумње, да ће многим родитељима бити криво, што им дјеца њихова није у недјељу на располагању и наћи ће их се, који ће, мислећи да дједа не морају долазити у цркву и на вјеронаук, потицати дјецу на непослушност. Свештеник мора све уиотребити, да унути родитеља, па устреба ли, баш и сам 1ПК0Ј1СКИ ЗЗјКОН. (Свршиће се.) Админиетратор ерпске правоелавне парохије у Араду. Стара је то болест већег дела нашег новинарства, да оно хоће о свему да пише с неког вишег и начелног гледишта и становишта, и да хоће све, што се у нашем црквено автономном животу збива, да стави иод нож своје само привидно начелне и стварне критике, а међу тим неће, да црни своје инФормације о ствари, с правог и истиног извора њезинога. Па тако обично изађе, да је њезино иисање само обмана и оисена читалачле иублике, а њезина критика далеко од начелног и стварног становишта; нрост